ONA sedi u kafiću i dok čeka društvo, čita knjigu. Kad drugari stignu, počinje živahan razgovor. Svako svakog gleda u oči, sluša pažljivo i fokusirano, postavljajući pitanja i potpitanja. Da li je ovo uobičajena slika koju ste navikli da viđate u srpskim kafićima? Da li vam nešto fali u ovoj sceni? Možda - njegovo veličanstvo mobilni telefon. Ubacite njega u priču i scena izgleda potpuno drugačije.

Ona sedi u kafiću i dok čeka društvo, "čačka" telefon. Kad drugari stignu, počinje odsutan razgovor. Svako gleda u svoj telefon dok sluša sagovornike sa pola mozga i traži zabavu u virtuelnom svetu, na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu.

Dosadno nam je? Tu je telefon. Nervozni smo? Tu je telefon. Tužni smo? Tu je on - telefon naš nasušni. Lek za sve boljke, rešenje za sve probleme. Prosečna osoba "proveri" telefon 33 puta dnevno (tinejdžer tri puta više), na automatsko surfovanje, bez uključivanja mozga "baci" dva sata, svaki treći čovek pogleda u telefon u prvih pet minuta od buđenja, 38 odsto mu se vraća i nakon odlaska na spavanje - samo su neki od delova poražavajuće statistike o korišćenju telefona. Ako znamo da su pametni telefoni ušli u svakodnevnu upotrebu pre samo 10 godina, postavlja se pitanje - kako smo se tako brzo "navukli"? Šta nam daje telefon što ne možemo da nađemo u drugim stvarima i ljudima u životu? Kakva nam je perspektiva ako smo već danas toliko "zastranili"?

Deca najugroženija

Psiholog Ivan Ogrizović upozorava da se zavisnost sve češće razvija u detinjstvu. Prema rečima sagovornika "Života plus", igrice kojima su mnoga deca sklona utiču na mozak još u toku razvoja, a vremenom, zavisnost postaje hroničan problem.

- Kod mladih, zavisnost od mobilnih telefona je uglavnom prateći fenomen (koji može prerasti i u uzrok) drugih problema, od socijalne izolacije, lične neostvarenosti, nezadovoljstva, nedostatka samopoštovanja, ali često narcisoidnosti i drugih dijagnoza. U različitim stepenima je prisutna kod većine mladih, pa se danas već smatra normalnošću što će svakako imati i sve veće društvene posledice u narednim decenijama - upozorava psiholog.

Navukli su se, ipak, i stariji. Podatak da više ljudi poseduje mobilni telefon nego toalet i četkicu za zube više nikog ne iznenađuje. Ne možemo da mu odolimo ni na sastanku, u crkvi, na sahrani, a "bacamo" pogled na njega čak i za vreme seksa nakon kog obavezno pravimo selfije da bismo "obradovali" pratioce na društvenim mrežama. Pre 10 godina, prvi put je registrovan psihički poremećaj, strah da ćemo ostati bez mobilnog telefona, koji je dobio i svoje ime - nomofobija. Ako nam se čini da telefon vibrira iako je nem, ako nas obuzme hladan znoj kad zaboravimo telefon u stanu ili drhtimo kad je baterija pri kraju - trebalo bi da se zabrinemo.

- Mobilni telefoni nas povezuju sa većom celinom, sa svetom, sa drugima što je svakako jedna od esencijalnih potreba ljudi kao društvenih bića. Uz to daju osećaj sigurnosti jer nam je sve teže da se snađemo u okruženju. Međutim, ta povezanost je iluzija jer ne dobijamo realne, kompletne informacije o svetu niti ostvarujemo pravu bliskost sa drugima, niti sposobnost samostalnog snalaženja u novim sredinama - upozorava psiholog.

Kako da se borimo?

Naučnici upozoravaju da dugotrajno korišćenje telefona menja strukturu i funkciju mozga, uključujući mogućnost da se formiraju sećanja, da se fokusiramo i dublje razmišljamo. Utiče i na to da mentalno zdravi pojedinci pokažu znakove psihijatrijskih problema kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj i poremećaj pažnje. I ne samo to, pametni telefon smanjuje empatiju i produktivnost, pojačava egocentrizam, ubija bonton, čini nas iscrpljenim, a u krajnjem slučaju i nesrećnijim.

- Ako sve vreme gledamo u telefon, gubimo suštinsku povezanost, bliskost, kvalitetnu komunikaciju, zainteresovanost za druge, sposobnost da saslušamo, da se emocionalno izražavamo, razumemo emocije, stvarna stanja drugih, da realno sagledamo svet, posmatramo ljude oko sebe, nađemo normalnog partnera. Gubimo mogućnost da imamo kvalitetniji, mirniji san, bolju pažnju i koncentraciju u učenju i radu. I možda najvažnije, zaboravljamo da budemo prisutni u sadašnjem trenutku - upozorava psiholog.

Svesni da su u problemu, mnogi su počeli da se bore protiv pošasti 21. veka.

Psiholozi preporučuju da ga proteramo iz spavaće sobe da ne bi bio prvo što vidimo kad se ujutru probudimo i poslednje pre nego što sklopimo oči. Za buđenje neka posluži stari budilnik. Dobro je uvesti i pravila, na primer bez telefona za ručkom. Jedan od načina borbe protiv zavisnosti podrazumeva, paradoksalno, da od neprijatelja napravimo saveznika i da instaliramo aplikaciju koja meri koliko vremena provodimo na telefonu i koliko često posežemo za njim.

- Svako može da pristupi svojim tehnikama. Na primer, neki se dogovore sa prijateljima da kada su zajedno ne dodiruju telefon osim za pozive. Drugi isključe sve notifikacije, treći periodično isključe telefon ili kada su sa bližnjima. Moguće je nabaviti telefon malih mogućnosti ili starije generacije tako da i kada smo u iskušenju ne možemo da pristupimo internetu. Tako postanemo "hipsteri" - kroz smeh nabraja mogućnosti borbe Ogrizović.



STRUČNA POMOĆ

KAD primetimo da naše "druženje" sa mobilnim telefonom postaje nezdravo, imamo nekoliko mogućnosti.

- Kao i za svaku promenu, potrebna je odluka. Za odluku je potrebna svest o štetnosti i posledicama, a za razvoj svesti su potrebne nove, snažne, istinite informacije ili negativno lično iskustvo ili neki oblik patnje koji nas podstakne da se zamislimo kuda idemo i šta radimo. Ukoliko je zavisnost izuzetno visokog stepena, sama motivacija i odluka nisu dovoljne, već im je potrebna podrška okruženja ili stručnih lica, a u pojedinim slučajevima čak i neki oblik farmakoterapije - ističe Ogrizović.


ZAVISNOST OD "LAJKA"

TEŠKO je naći osobu koja nije na Fejsbuku ili Instagramu. Naučnici upozoravaju da su za mlade društvene mreže opasne koliko i alkohol i droga. Negativno utiču na samopouzdanje jer nas "teraju" da se poredimo sa drugima, podstiču zavist i ljubomoru, a ni depresija nije isključena.

- Društvene mreže nam omogućavaju da se prikažemo u idealnom svetu kako bismo zadobili pažnju, odnosno lajkove drugih ljudi. Ceo sistem se svodi na povezivanje lične vrednosti, uspeha i zadovoljstva sa brojem lajkova, tako da postajemo zavisni. Vrlo često zavisnost od mobilnih je u većini slučajeva i zavisnost od društvenih mreža - primećuje Ogrizović.