Neke stare, drage slike...

Sećanja na lepe životne trenutke, neka stara vremena kada smo bili zadovoljni i bezbrižni, nezaboravna putovanja i druženja, ljubavi koje su nas "dizale" do neslućenih visina, nisu samo uspomene kojih se rado prisećamo, već i moćan "štit" od neprijatnosti i životnih problema. Lepe uspomene su "krila" na kojima letimo dalje kroz život u traganju za srećom i zadovoljstvom, uprkos tome što nam se događaju i loše stvari. One su često neophodni mehanizmi odbrane koji nam pomažu da rešimo tekuće probleme. To, istina, nije uvek jednostavno i lakše uspeva ekstrovertnim osobama, otvorenim u komunikaciji, tvrde stručnjaci, ali sagovornica "Života plus", psihoterapeut iz udruženja "Moja oaza", Jelena Ćuić Stanković, naglašava da su lepe uspomene važne baš za svakoga:

- Prijatna sećanja su, zapravo, uslov za sreću! Na njih možemo da se pozovemo uvek kada nam je loše, jer su one duboko pohranjene u našim mislima. Možemo da ih prizovemo svesno ili nesvesno, jer ih pamti celo telo. Sigurno vam se dogodilo da vas određeni miris momentalno vrati u prošlost i prizove neka lepa sećanja. Mirisi kolača iz detinjstva u bakinoj ili maminoj kuhinji, na primer, izazivaju karakterističan nadražaj, na koje telo odgovara posebnom vrstom uzbuđenja, onako kako ih je zapamtilo. Nadražaji mogu da dovedu do jačeg lupanja srca i podrhtavanja tela, a mogu, naprosto, da izazovu mir u duši, što daje osećaj da je sve u redu.

* Kako se lepe uspomene pamte?

- Lepe uspomene se pamte kao film i slika, a ponekad i samo kao osećaj. Nijedan događaj ne može da nestane, već ga mi sami pakujemo u određene "fioke" u mozgu, onako kako nam je najprihvatljivije. U zavisnosti od osobe do osobe, isti događaj može biti "spakovan" na različite načine. Sa druge strane, mozak ima tu sposobnost da briše ružna sećanja, nekada i doslovce. To je posebno izraženo kada je reč o teškim ličnim traumama, pa se događa da mozak "štiti" telo od neprijatnih senzacija na taj način što zaboravlja.

* Šta najlakše budi lepe uspomene?

- Gledanje fotografija, na primer, pokreće lavinu osećanja, budeći najlepše i najrazličitije doživljaje i događaje. Ista stvar se dešava i sa čuvanjem različitih figurica, kovčežića, suvenira sa putovanja, požutelih ili mirišljavih pisama. Dodirivanjem i posmatranjem svih ovih predmeta, nanovo i uvek počinju da naviru emocije i bude se lepe uspomene. Uspomene su zapravo resurs koji pokazuje da je život i lepo i ružno, one su te koje nam omogućavaju da napravimo razliku. Onaj ko je odrastao na osećaju sigurnosti i prihvatanja, ko je imao lepo i bezbrižno detinjstvo, ima bolju riznicu lepih uspomena. Draga sećanja može da probudi i muzika, miris, gest, nečije lice...

* Da li su lepe uspomene, uslovno rečeno, lek?

- Da, jer nam pomažu da isplivamo iz svake neprijatne situacije. Asocijativno nas povezuju sa prošlošću pokazujući put kojim treba da idemo dalje. Fotografije ili slike pohranjene u našoj svesti govore i o našem identitetu - ko smo, šta smo, odakle smo i zašto smo na ovom svetu. Ovo je posebno važno u trenucima gubitka bliskih osoba. One nastavljaju da žive dok god ih pamtimo i sećamo ih se.

IZVOR SNAGE

Sećanja potiču od specifičnog epizodičnog ili autobiografskog vida pamćenja, koje se formira oko četvrte godine, zbog čega se retko ko i seća događaja pre tog uzrasta.

Na ličnom nivou, lepe uspomene omogućavaju nam da učimo iz sopstvenog iskustva i da idemo dalje ka zacrtanim ciljevima. Pomažu nam da zadržimo objektivnost i vremensku distancu kada je reč o prošlosti, te da se drugačije postavimo prema budućnosti. Sećanje na uspehe iz prošlosti mogu da budu izvor snage i motivacije, ali i sigurna luka za beg.

LEK ZA DEPRESIVNE OSOBE

Prizivanje lepih uspomena posebno pomaže depresivnim osobama. Začarani krug loših osećaja i depresije, inače onemogućava realistično sagledavanje sopstvenih snaga i slabosti.

Na ovaj način prizvana sećanja pomažu da se neuspesi ne posmatraju kroz poražavajuću prizmu već da se dožive kao manje strašni, teški ali ne i nepodnošljivi. U psihoterapiji je vrlo važno suočavanje sa ovom vrstom emocija za sve, ali posebno za osobe sklone depresiji.

DVE VRSTE MEMORIJE

U našoj svesti ostaju uspomene na dve vrste sećanja. Jedno je doslovno i tiče se stvarnih dešavanja, dok je drugo suštinsko i odnosi se na značenja koja smo sami dali određenom događaju. Zbog toga uspomene mogu da budu varljive da ih se mi sećamo u kontekstu koji smo im dali, a ne onako kako su se zaista dogodile. Zanimljivo je da svi zaboravljamo informacije u roku od tri godine, a ono što ostane nakon tog perioda najčešće se trajno urezuje u sećanje. Ljudski mozak je u stanju da uskladišti oko milijardu informacija, ali se samo najvažnije pretaču u sećanja od kojih nastaju najlepše uspomene.