Svaki kraj je novi početak

Kažemo - Nova godina, mislimo - sreća, sreća, radost. Sve oko nas sija, sijamo i mi. Ovo su dani za porodicu, prijatelje, darivanje, praštanje. Svi smo mi ono dete koje još veruje u Deda Mraza i raduje se poklonu ispod jelke. Ili, kažemo - Nova godina, mislimo - usiljena praznična euforija koja vreba iza svakog ćoška. Ali, ukoliko ne zaplešemo u njenom ritmu, nećemo se dobro provesti. E, zato sumanuto praznimo novčanike, kupujemo i ono što nam nikada neće biti potrebno, hvalimo se uplaćenim turističkim aranžmanom i štrasom na haljini za skup restoran. Po pravilu, sve to preko svojih platnih mogućnosti, nauštrb stvarne želje. Ili, kažemo - Nova godina, mislimo - nova obećanja, novi ciljevi, novi život. Naprasno svodimo račune, brišemo ljude, "bildujemo" ambicije, zaričemo se na ovo i ono. Sve ćemo i sa svima drugačije. Ali negde u vazduhu lebde reči pisca Oskara Vajlda da su novogodišnja obećanja kao čekovi koje čovek potpisuje bez pokrića. Zbog toga se sutradan nevoljno budimo, jer se ono nametnuto ushićenje izduvalo kao šareni baloni. Ili, kažemo

- Nova godina, mislimo - melanholija, tuga, egzaltiranost, depresija. Sav taj novogodišnji sjaj baca nam svetlo na hronične rane, "guli" kraste koje su taman zarasle ili rađa neku novu sumnju, patnju, nemir. Zašto? Od čega zavisi da li ćemo se praznicima iskreno radovati, lažno se smejati, ili ćemo uoči njih i zbog njih plakati? Kako da nađemo meru i ukrademo od njih najbolje, ali bez presije da tako mora ili će svet da stane? Milica Stojiljković, savetnik za lični i poslovni razvoj, osnivač Centra za lični razvoj "Lepo mi je", kaže da bi startna osnova trebalo da bude misao da su praznici, pre svega, prilika da se opustimo i relaksiramo, bez obaveza, ograničenja, dnevnih briga.

- Različiti ljudi različito shvataju opuštanje, pa su neki skloni preterivanju u svemu, što vodi u bahatost i neumerenost - smatra Milica. - Umesto toga, mnogo su zadovoljniji oni koji zadovoljstvo i sreću pronalaze u malim stvarima, ne samo tokom praznika, već uvek. Kada svaki dan pretvorimo u svoj mali praznik, radujući se onome što imamo, umesto da patimo za onim što nemamo, ceo život postaje povod za slavlje.

Zavirite u sebe

Istraživanja pokazuju da dok, sa jedne strane, tokom praznika viđamo široke osmehe, ushićena lica, darežljive gestove i druželjubive poruke, sa druge strane egzistiraju oni koji se sakrivaju u kutke osame, beže, tuguju, otuđuju se, ljute, kritikuju. Zašto?

- Ljudi su generalno skloni da se vezuju za ono što dolazi spolja, umesto da istražuju sebe iznutra. Zato i praznici dođu kao spoljni trenutak kada bi trebalo da se donesu važne odluke, naprave promene. A, hteli - ne hteli to sebi da priznamo i prihvatimo, nijedna promena ne može da bude napravljena ako to sa sobom nismo dogovorili. E, tu nastaju izgovori koji se često manifestuju tugom, melanholijom, čak depresijom, jer znamo da od nas zavisi da li ćemo ići napred, ali ne želimo ili nemamo snage da se to zaista i desi - objašnjava Milica.

Kažu da praznici najteže padnu onima koji su te godine izgubili dragu osobu, roditelja, partnera, pa im euforija iz spoljnog sveta pojača tugu iz unutrašnjeg. Mnogi su rezignirani ili ljuti kada vide da se neki "bahate", troše nemilice, a oni ne mogu da plate ni mesečne račune. Zato iskazuju prezir ili ravnodušnost prema praznicima, što može da se razume, ali sagovornica kaže da je po njih bolje da pokušaju da zauzmu pozitivan stav. I da uživaju u onome što imaju, a ne da pate za onim što im nedostaje.

- Negativne okolnosti i prilike treba posmatrati kao novo znanje, izazov koje će nam pomoći da dalje rastemo i napredujemo. Ako sada nismo sa nekim koga volimo, to nam sigurno izgleda kao gubitak, ali je zapravo nešto što nam služi da naučimo šta (ne) želimo. Jednostavno je. Samo je ljudima teško da poveruju da je tako i da ako su zadovoljni treba da se potrude da tako i ostane, a da ako nisu, moraju nešto da promene - ističe Stojiljkovićeva.

Ako nam praznici ne prijaju, jer ne uspevamo da napravimo granicu između usiljene euforije i depresivnih misli, potrebno je da pronađemo tačku preseka u kojoj ćemo sebi dozvoliti da ispoljimo svoju pravu prirodu. Sagovornica tvrdi da su i euforija i depresija tamo gde ih mi vidimo.

- Ja mogu da ih vidim na jednom mestu, vi na drugom, neko na trećem. Sve je stvar lične perspektive. Ako smo zadovoljni onim što jesmo, tada smo u harmoniji sa sobom i sve je u redu. Čim osetimo neko neraspoloženje, bol, patnju, bolest, to je siguran znak da se udaljavamo od sebe i da bi bilo korisno da odustanemo od takvog puta - kaže Milica.

Stvar lične perspektive

Poruka je da koliko god tražili izgovore u spoljnim okolnostima, samo od nas zavisi kako ćemo se osećati u svakom momentu, pa i tokom praznika. Sagovornica "Života plus" kaže da ako nastojimo da budemo u skladu sa sobom, ako negujemo svesno svoj unutrašnji mir, razvijamo se u srećnu i zadovoljnu osobu. Ako stalno negiramo realnost, težimo nečemu što nismo, nikada nećemo biti potpuno srećni i zadovoljni.

Hajde da pokušamo da budemo to što jesmo i da se oslobodimo negativnih, mračnih misli i osećanja u ovim danima. I hajde da pokušamo da ostvarimo želje koje nam je davno za Novu godinu poželeo veliki Duško Radović:

- Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo. Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama. Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena. Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi. Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali. Želimo vam da dobijete stan ako baš nemate, ili da umete da se radujete ako ga već imate. Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate. Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna.