Bez njih nema napretka. Oni su naša budućnost. Menjaju svet, pokreću ga, daju mu energiju. Hvalospevima o mladima i njihovom značaju za jedno društvo nikad kraja. Ali, kakva nam je ta "budućnost"? O čemu razmišlja, čega se plaši, šta želi?

Nikad i nigde nije lako biti mlad. "Posao" mladih je da se bune, da izlaze na kraj sa vršnjacima i roditeljima dok hormoni bujaju, da se bore da budu shvaćeni ozbiljno, da preispituju svet i utvrde njegove i sopstvene granice. A sve to nije nimalo lako.

Da li se u Srbiji mladi suočavaju sa dodatnim egzistencijalnim teškoćama sa kojima se njihovi vršnjaci u drugim zemljama ne nose? Šta muči mlade generacije u našoj zemlji danas? Jesu li njihovi problemi teži ili lakši u odnosu na one koje je imala omladina pre 10, 20 godina?

Odgovore na ova pitanja potražili smo u Psihološkom savetovalištu za mlade u Domu omladine koje skoro pola veka pruža besplatnu pomoć korisnicima.

Kako je nekada bilo

Psiholog Jadranka Radovanović već dve decenije pomaže mladima da izađu na kraj sa teškoćama koje ovo osetljivo životno doba nosi. Prema rečima naše sagovornice, ima razlike u problemima koji su mučili mlade nekad i sad, a čak i kad su isti, uzroci su drugačiji.

- Značajan problem u ovom uzrastu je neadekvatan uspeh u školi i na studijama koji proizilazi iz nedostatka motivacije, slabog rada, nejasnih ciljeva, oslabljene koncentracije i slabih radnih navika. Takođe, često im je potrebna pomoć u rešavanju konfliktnih situacija - govori o opštim problemima mladih Radovanovićeva.

KAKO JE NA ZAPADU U razvijenim državama, problemi su drugačiji, a sociolozi izdvajaju sledeće: prebrzo odrastanje jer su mladi tokom sazrevanja bombardovani seksualnim sadržajem, nasilje u školama, gojaznost, zanemarivanje dubljih vrednosti i sklonost materijalizmu jer su naučeni da je važno imati što više, manjak kritičkog mišljenja jer su "navučeni" na internet. U nerazvijenim zemljama najveći problemi mladih su siromaštvo i nepismenost.

Doživljaj usamljenosti, neprihvaćenosti i neshvaćenosti, poljuljano samopouzdanje, problemi u odnosima sa vršnjacima i pripadnicima suprotnog pola, emocionalne i seksualne teškoće, razočaranost u ljubav, konflikti sa roditeljima - glavni su problemi sa kojima su se mladi nekad suočavali.

- Najčešće su to prolazne reaktivne smetnje vezane za psihičko, fizičko i socijalno sazrevanje ili one koje su odgovor na neku nepovoljnu životnu situaciju. Uglavnom su se javljali studenti i mladi u trećoj deceniji života - objašnjava psiholog.

Današnji problemi

Starosna granica se pomerila, pa je danas sve više mladih koji se javljaju pre 20. godine. Srednja škola, pa i kraj osnovne - period je kada mladi, sami ili uz pratnju roditelja, počinju da se obraćaju za pomoć Savetovalištu. Uz probleme standardne za ovaj period života, danas se javljaju dodatni koji su posledica globalnih dešavanja. Promena društvenog uređenja i tehnološka dostignuća odrazili su se i na mlade.

- Nekada se sigurnije živelo, danas se mladi žale da ne mogu da se zaposle ako nemaju vezu. Propada i obrazovni sistem, pa su mladi danas manje obrazovani nego njihovi vršnjaci nekada. Porodica je mnogo stradala zbog svega što nam se događa. Gubi na značaju, odnosi u porodici su loši i to na svim relacijama: braća-sestre, roditelji-deca. Nema razgovora, deljenja emocija, a ni nasilje nije retkost - upozorava naša sagovornica.

Doživljaj usamljenosti na prvi pogled nije toliko izražen, ali je zapravo prikriven. Zbog društvenih mreža, mladi imaju utisak da nisu usamljeni, iako se posledice tehnologije već osećaju.

- Nastupio je cunami virtualnog komuniciranja. Mladi ne razgovaraju direktno, već preko posrednika, Fejsbuka, interneta, a čovek ima potrebu da oseti drugog. Čini im se da nisu usamljeni jer misle da komuniciraju, ali to nije prava komunikacija. Takođe, prisutno je sajber nasilje jer se sve češće devojčice u završnim razredima osnovne škole slikaju nage, a kad se te fotografije prošire internetom, nastaju ozbiljne posledice - kaže Radovanovićeva.

Naša sagovornica ističe da veze takođe trpe, a među najčešćim problemima su ljubomora i generalizacije u ljubavnim odnosima koje se manifestuju ocenama da su sve devojke "ovakve" ili momci "onakvi". Ni mlade nije zaobišla bolest modernog doba - anksioznost, pa sve češće prijavljuju panične napade, opsesivne misli i uznemirenost koja je uzrokovana strahom od budućnosti. Odlazak iz zemlje i strahovi koje on sa sobom nosi česta su tema razgovora sa psihologom u Domu omladine. Poremećaj spavanja takođe je izražen problem jer mladi idu na spavanje u jutarnjim satima, a onda preko dana spavaju što dovodi do mnogih poteškoća.

Put ka rešenju

Do danas, kroz Savetovalište je prošao 5621 klijent i održano znatno više seansi jer neko dođe samo jednom, a neko i po 20-30 puta. Nekad mladi dolaze godinu, dve, pa naprave pauzu i sa novom prekretnicom u životu ponovo dođu. Metode koje stručnjaci primenjuju su psihološko savetovanje i psihoterapija - individualna, u parovima ili sa porodicom.

- Učimo ih da gledaju stvari iz drugog ugla, svako dobije nešto, to se nekad i ne vidi, ali sebe gleda na drugi način. Geštalt pristup i podrazumeva osvešćivanje, usmeravanje pažnje na ovde i sada, a to se izgubilo. Na primer, jedan od čestih problema je bes. Mladi ne znaju kako da se izbore sa tim osećanjem, a često nisu ni svesni da su besni, pa im pomažemo da izbace tu emociju iz sebe, ali tako da ne povrede drugog - objašnjava psiholog dodajući da je na rad motiviše saznanje da je nekom pomogla.

Nekad to, naravno, nije moguće, pa se mladi sa dubljim poremećajima upućuju u odgovarajuće institucije. Ostali su uvek dobrodošli jer je savetovanje besplatno, nije potreban uput, a tajnost je zagarantovana i sve ostaje u četiri zida nevelike prostorije na 1. spratu Doma omladine. Nakon svih ovih godina i druženja sa zbunjenim, razočaranim, povređenim mladim ljudima, naša sagovornica je u jedno sigurna - nije im lako.

- U našoj zemlji je teško svima, a pogotovo mladima. Imamo pametne mlade ljude čije znanje država ne koristi, a samo znanje i rad mogu da unaprede sve, pa i državu - podseća naša sagovornica.


MODERNO I PRE POLA VEKA

Psihološko savetovalište za mlade počelo je sa radom 1969. godine i već tada je, po tzv. antipsihijatrijskom pristupu koji podrazumeva približavanje službi korisnicima, bilo savremeno. Cilj je pružanje pomoći zdravim mladim ljudima da se izbore sa teškoćama i problemima koji se javljaju u periodu adolescencije. Kako kaže naša sagovornica, i stručnjaci van Srbije su upoznati sa radom Savetovališta.