PRVA egipatska mumija u srpsku prestonicu stigla je poštom, a pošiljalac iz "zemlje misirske" bio je starina Pavle Riđički, svetski putnik iz Mokrina. On je prvi Srbin koji je dospeo u polarni krug, popeo se na Vezuv i uvlačio se u faraonske grobnice.

To možda i ne bi bilo tako neobično da ove podvige nije izveo na velikom putovanju od Severnog Pola do Afrike od 1885. do 1888. koje je započeo kao živahni - osamdesetogodišnjak! Ugledni advokat i veleposednik nikad nije zaboravio da je potomak generacija srpskih podoficira i oficira na surovoj Potiskoj vojnoj granici Zapadne Evrope. On je u svakoj prilici naglašavao svoje poreklo, na koje je naročito bio ponosan kad je 1887. doplovio do Nordkapa, najsevernije tačke Evrope gde je proslavio rođendan.

- Jedan ovdašnji stanovnik, kad je čuo da meni ima 82 godine, reče:"Još niko u tako visokoj starosti ne beše na Nordkapu". Za mene je to čuti veoma ponosno bilo, da sam ja taj i to Srbin iz Banata.

Kad je tokom plovidbe po polarnom krugu njegov brod uspešno preživeo oluju Riđički je ponudio saputnike, evropske i američke turiste, da nazdrave šampanjcem. Oni su iznureni morskom bolešću odbili, zaprepašćeno komentarišući izdržljivost starine.

- Ne čudite se. Srpski narod se za mnogo vekova pod užasnom turskom silom stenjući navikao svaku patnju i muke snositi, pa i samu smrt prevariti - objasnio je Riđički ispijajući šampanjac.

Dok su njegovi saputnici jedva čekali da se dokopaju kopna zaklinjući se da će ubuduće mirno sedeti kod kuće, Riđički je nastavio putovanje preko Italije, gde se prvo popeo na Vezuv, a zatim rešio da uživo video papu. Pošto je znao je da i najugledniji katolički kardinali čekaju po više meseci na prijem, Riđički se uz malo "čašćavanja" dostojanstvenika Vatikana ubacio u delegaciju koja je istog dana imala prijem u papskoj rezidenciji. Svi su ušli pognutih glava, samo je Riđički radoznalo zagledao Papu koji mu je prišao, rukovao se sa starinom zadivljen njegovim godinama i duhom.

Bogojavljenje 1888. je dočekao na krovu lađe gledajući u "faraonove zvezde" dok mu je fantazija plamtela. Kad je stigao u Kairo odmah je iznajmio kočije da ga odvezu do piramida u Gizi. Sam pogled na monumentalne faraonske grobnice nije mogao da zadovolji njegovu radoznalost. Na Kefrenovu i Menkerovu piramidu nije uspeo da se popne, ali na Keopsovu se uzverao, priznajući da nije lako. Nije odoleo izazovu da obiđe i unutrašnjost piramide:

- Ova piramida na sredi, u razmaku od 5-6 hvati od zemlje, ima ulazak u unutrašnjost. Dosta je čemerno bilo i do ovog uzlaska uspuzati se uz pomoć beduina. Unutra se pak mora stepenicama spuštati, pa se onda ide horizontalno s jednom rukom uprevši se o vrat prednjeg beduina, a s drugom držeći se ostrag drugog beduina. Kad se na mesta dođe gde se ne može uspravno ići, mora se sesti na pesak, a prednji beduin me vukao za noge, a stražnji gurao napred.

Riđički je zatim Nilom plovio od Kaira uzvodno 962 kilometra do Asuana a potom peške i jašući stigao do katarakta Nila. Obišao je hramove u Luksoru, Karnaku i Tebi, a zemljacima u Vojvodini je ovako opisivao njihov raspored:

- Zamislite da je Luksor s desne strane Nila, na mesto Kamenice, a Karnak gde je Varadin. Teba je pak ležala na levoj strani Nila, kao što je Temerin. Oko nje su se nadaleko rasprostirali bregovi koji su svi izbušeni, pa su u njima smeštene mumije čovečije, pseće, kurjačke, majmunske itd.

Riđički je na pijaci, što je tada bilo uobičajeno, kupio prvo "dve ruke od mumije s nakitom" i još neke relikvije, a docnije i celu mumiju u sarkofagu, koja je jedina od njegovih poklona beogradskom Narodnom muzeju ostala sačuvana do naših dana. Pisma u kojima je opisao ova putovanja, ali i hodočašće u Svetu zemlju i na Atos, putovanja po Siriji, Libanu, Turskoj, Kipru i Grčkoj osim retkim istraživačima do danas su ostala nepoznata javnosti.

UGARSKI PLEMIĆ, PRAVA SRBENDA

Ugledni Srbin Pavle plemeniti Riđički od Skribješća, kako je glasila njegova ugarska plemićka titula, bio je nosilac austrijskog ordena Gvozdene krune, ali i srpskog Takovskog krsta. Riđički je bio jedan od osnivača Matice srpske, graditelj crkava, organizator srpskih škola u Ugarskoj, pisac ustava nesuđene Srpske Vojvodine, prijatelj Obrenovića i finansijer oslobodilačkih ratova Srbije.