Zašto Srbi beže od psihijatra

Pacijent leži na kauču i priča o svom zamršenom detinjstvu dok zamišljeni čika sa naočarima sedi na fotelji odsutno zapisujući nešto u notes - slika je koju o psihoterapiji šire popularne knjige i filmovi. Ali, reč je samo o jednom u nizu stereotipa koji prate ovu profesiju.

Ofelija u Hamletu kaže: "Znamo šta smo, ali ne i šta možemo da budemo". I tada na scenu stupa psihoterapija. Njen cilj je da oslobodi ljude, govorio je psiholog Rolo Mej. Njegov kolega Albert Elis verovao je da je budućnost psihoterapije u školskom sistemu i da svako dete treba naučiti da preispituje sebe i prevaziđe poteškoće sa kojima se suočava.

I u našoj zemlji ova disciplina ima mnogo žestokih kritičara, a malo vatrenih zagovornika. Ipak, da smo otvoreniji prema psihoterapiji nego ranije, posebno mlađa populacija, primećuje master psihologije i psihoterapeut Stevo Bajalović. Problema je, ipak, mnogo, a jedan od osnovnih, prema rečima sagovornika "Života plus" je što psihoterapija u našoj zemlji, za razliku od razvijenih, još nije priznata kao nauka, pa ne postoji ni zvanična profesija psihoterapeut. S druge strane, u razvijenim zemljama, kako napominje naš sagovornik, psihoterapiju plaća zdravstveno osiguranje, jer je prepoznata kao bitna za mentalno zdravlje.

- S obzirom na to da većina ljudi kod nas ima osnovni egzistencijalni problem, teško mogu sebi da priušte psihoterapiju iako su svesni potrebe za njom. Psihoterapija je rad na sebi, na duhovnom, duševnom, mentalnom, pa i fizičkom unapređenju zdravlja, ali ako imamo osnovni problem egzistencije, teško možemo doći do vrha piramide gde je smešten lični razvoj i duhovnost. Još jedan razlog za slabo pomeranje jeste brzina življenja, ljudi traže instant rešenja, koja mogu da pomognu, ali na površinskom nivou, a koren problema je i dalje prisutan. Sve je manje ljudi koji su spremni da zarone duboko u sebe, a upravo to radi psihoterapija, suočava se sa korenom problema kako bi život bio lepši i smisleniji - kaže Bajalović.

Zabludama o ovom poslu nikad kraja. Pa tako, jedni će tvrditi da psihoterapeuti nisu baš "svoji". Drugi će se pitati kako im psihoterapeut može pomoći kad je njegov život daleko od savršenog. Treći će, pak, krivicu za sve probleme prebaciti na lošeg terapeuta. Stereotipima doprinose i filmovi u kojima su psihoterapeuti česti junaci. U francuskoj drami "Specijalni tretman" psihoanalitičar traži utehu u prostitutki specijalizovanoj za igranje uloga.

- Kroz filmove, psihoterapeuti su predstavljeni kao ljudi koji se dosađuju dok vi pričate o veoma bitnim životnim situacijama. Dobar doprinos razbijanju stigme oko psihoterapije dala je serija koja se emitovala i kod nas "Na terapiji". Predrasude sporo nastaju, pa im treba dati vremena da nestanu. Uloga medija koji treba da edukuju ljude po ovom pitanju je veoma važna - ističe Bajalović.

Čak i ljudi koji nemaju predrasude, a imaju novac za terapueta, često zastanu jer ne znaju kako da izaberu pravog. Naš sagovornik podseća da postoji više od 400 modaliteta u psihoterapiji, a izbor zavisi od ličnih afiniteta. Najbolji način je, kaže, preporuka, ali ako je terapuet odgovorao našem prijatelju, ne mora da znači da će i nama.

- S obzirom na to da psihoterapija nije prepoznata kao nauka o Srbiji, većina ljudi sebe samoinicijativno proglašava psihoterapeutima, tako da je neophodno da proverite njihove reference. U svakom slučaju, ukoliko ne vidite rezultate, a prošlo je tri-četiri meseca, razmislite o promeni terapeuta, ali pre toga razgovarajte sa njim. Možda je samo vaš otpor dovoljno jak da ne vidite promene. Mnoga istraživanja upravo pokazuju da najveći uticaj na rezultate u psihoterapiji ne daje određeni pravac ili tehnika, nego ličnost samog psihoterapeuta - zaključuje Bajalović.

MITOVI I ZABLUDE

Naš sagovornik izdvaja i razbija najčešće predrasude o psihoterapiji.

"Sad će meni tamo neko da kaže šta ja treba da radim" - To je česta reakcija naših ljudi kad im neko predloži da posete psihijatra ili psihologa. Ali, ne govori pacijentu stručnjak šta treba da radi već je cilj psihoterapije da ga osamostali da preuzme odgovornost za svoje potupske i odluči šta je najbolje za njega.

"Nisam lud da idem kod psihijatra" - Ukoliko počne da vas boli zub, stomak ili imate neki drugi zdravstveni problem, možda nećete odmah pohitati lekaru, ali ako se bol prolongira, obratićete mu se. Tako bi trebalo da bude i sa psihoterapeutom. To ne znači uvek da imate ozbiljan psihopatološki poremećaj. Psihoterapeut je obučen za rad sa raznim problemima koji su prisutni manje-više kod svih nas.

"Čemu mi služe prijatelji, oni će da me posavetuju?" - Mogu vam, donekle, pomoći prijatelji i bliske osobe, ali psihoterapeut objektivnije sagledava vaš problem i situaciju od njih.

ZVEZDE NA "KAUČU"

Holivudske zvezde često posećuju psihoterapeute, jedan od najvećih zagovornika, glumac i reditelj Vudi Alen, ne krije da se bori sa anksioznošću, neurozom i brojnim fobijama, ali tvrdi da su mu tretmani sa stručnjacima mnogo pomogli da prebrodi teškoće u karijeri i u životu.

- Ljudi mi kažu "Pogledaj sebe, toliko dugo ideš na psihoanalizu, a završio si u braku sa tri i po decenije mlađom ženom. I još si neurotičan. Plašiš se da ideš kroz tunele, plašiš se da stojiš pored slivnika u kadi". Odgovaram im da sam imao vrlo produktivan život i naporno radio, borio se sa stresom i nikad nisam upao u depresiju. A nisam siguran da bih sve to uspeo da nije bilo psihoanalize - kaže Alen.