Zašto je Srbima odlazak na more imperativ?

Kada je letnji odmor u pitanju, krizni finansijski momenti izgleda ne presuđuju, a građani se čak u te svrhe lakše zadužuju nego inače. Prošlogodišnji podaci Udruženja banaka su pokazali da su pozajmice građana u junu uvećane za 1,3 odsto u odnosu na maj i prethodne mesece, pa su za samo mesec dana, banke odobrile 61 milion evra kredita više nego inače. Pritom je najviše uzimano keš i potrošačkih kredita. Nije ovo vest od juče, niti je predmet rasprave ako krenemo od toga da more leči i da nam je ponekad potrebno kao vazduh. Ali, sporno je to zašto je i kada odlazak na "obale soli" postao imperativ. Ako ne otputuješ na more ovog leta, kao da nećeš ni živeti. Ili je suština još više izvrnuta - ako ne budeš imao morske fotografije, kao da si potpuni "autsajder". Ima li istine u tome? Ima - kaže psihoterapeut Tijana Mitrović. I dodaje da smo zaboravili da je more lek za telo i dušu, a ne parada tela.

- Više se i ne pitamo da li nam je boravak na morskom vazduhu želja i potreba, nego aranžamane uplaćujemo rutinski, po inerciji - kaže psihoterapeut. - Biranje kupaćeg kostima i šešira po poslednjoj modi, važnije je od misli da ćemo se u morskim dubinama "nahraniti" zdravljem, oporaviti, izlečiti, prodisati, osloboditi stresa. Od odmora se sve više žele preplanuli ten, provodi do zore i egzotika za fotografisanje.

Još je Hipokrat u zvezde kovao more, tvrdeći da je slana voda melem za gotovo svaku boljku. I stari Egipćani su znali koliko je to veliko, vodeno prostranstvo, satkano od najraznovrsnijih minerala, lekovito i važno. Vremenom je talasoterapija, lečenje morem, dobila punu upotrebnu vrednost i čvrsto se usidrila u zdravstvenom sistemu većine nacija. Nezvanično, Francuzi su u tome ozbiljno prednjačili. Srbija, nažalost, nema more, ali ima ljubav prema njemu. Srbi su i bez svoje obale strasni "moreplovci", pa jarbole dižu i pre udarne letnje sezone. Aranžmani za bratsku Grčku se rasprodaju još u decembru, januaru, a najkasnije tokom martovskog Sajma turizma u Beogradu. U ovo doba godine, turističke agencije samo popunjavaju malobrojna prazna mesta. Ima i onih koji, pogotovo na Jadransko more, odlaze "ad hoc" - bez jasnog plana i agencijskog pečata.

Svaki lekar će vam preporučiti boravak u morskoj vodi, jer je ona kraljica važnih životnih elemenata. Tu količinu minerala ne možete pronaći nigde drugde. U kombinaciji sa morskim vazduhom koji nas puni energijom, jača imunitet i leči, slana voda nas "diže iz mrtvih". Ali, opšti je trend da more pretvaramo u pozadinu za slike, hvaleći se znanim i neznanim ljudima i činjenicom da smo "pokorili" još jednu peščanu plažu. I da smo, pritom, vrlo zgodni i preplanuli. A, jesmo li zaista udahnuli more? Prepustili se sasvim tom vodenom zdravlju?

- Naravno, postoje ljudi koji su svesni svih prednosti boravka na moru i cene ga, čak i kada im je to čist luksuz. Neki su spremni da cele godine otplaćuju rate za deset dana odmora na nekoj obali, jer im to ublažava probleme sa astmom, alergijom, leđima, artritisom, dermatitisom, ekcemima... Nema boljeg leka od morske vode i vazduha. Ima i onih koji uopšte ne razmišljaju u tom pravcu, nego odlaze iz avanturističkih pobuda - da plivaju, rone, jedre, surfuju. Nekome je samo potreban odmor od buke, asfalta i gužve, pa jedva čeka da se smesti u hladovinu borove šume, čita knjigu ispod palme, diše punim plućima i "krade" vitamin D. Čak i neko ko ne zna da pliva može da se brčka u plićaku i uživa jer more tome služi. Ali, ako se zadužujemo i prevaljujemo dalek put samo da bismo se slikali za društvene mreže, hvalili se da smo pili skupe koktele, reklamirali trbušnjake i dekolte, a gotovo i ne ulazimo u vodu, onda smo promašili temu - kaže psihoterapeut.

Ne treba zamerati mladim ljudima što ne ustaju rano kako bi udisali morska isparenja, izbegli jako sunce i iskoristili dan. Uz te godine idu noćni izlasci i čekanje zore na obali. Isto kao i morske ljubavi, pa i želja da se doživi bar jedna scena iz romantičnog filma. Mladim devojkama je imperativ i da ih more "prolepša", jer more i sunce savršeno regenirišu kožu, čiste je, a uklanjaju i celulit. Ali, sagovornica "Života plus" primećuje da su mnogi postali robovi potrebe da se sa odmora vrate što crnji, jer kod kuće "moraju" da se pohvale bojom.

- Vitamin D koji se dobija sunčanjem je veoma važan. Istraživanja pokazuju da on igra značajnu ulogu u sprečavanju mnogih bolesti, ali samo ako se sunčamo umereno i pametno. Mnogi se često oglušuju o upozorenja lekara, pa se po svaku cenu "prže" na podnevnom suncu, sa kremama koje ih minimalno štite od zračenja. Sve se to dešava iz malograđanske potrebe da preplanulim tenom dokažemo drugima da smo bili na moru. Da smo pristali da se takmičimo u nečemu što nije ni zdravo ni pohvalno. Ako nema boje, kao da nismo ni letovali - kaže psihoterapeut.

Zadovoljavajući tako nepisana pravila čaršije da se po povratku sa letovanja na sto prvo izvade crna boja kože i atraktivne fotografije, osmeh, energija i zdravlje ostaju u nekom zapećku. Baš kao neka morska zvezda koju smo pozirajući propustili da izronimo. A, rate za letovanje tek treba da se otplaćuju...

STRES UMESTO OPUŠTANjA

More pre svega ima svrhu da nas opusti i oslobodi od stresa, ali sagovornica "Života plus" kaže da nas danas često "baca" u stres.

- Ako nemamo novca za letovanje i nepromišljeno se zadužimo samo da bismo otputovali, na leđa stavljamo novi teret. Može da se desi i da tokom deset dana letovanja ne uspemo da se opustimo, jer stalno razmišljamo kako ćemo otplatiti dug. U tom slučaju je pametnije da ostanemo kod kuće, jer ćemo bar biti mirniji, a verovatno i srećniji - smatra psihoterapeut.