NOVA 2017: Promenite život, pronađite sreću!

Svi mu težimo, a stalno nam izmiče. Bolji život. Da li je težnja za boljim životom novijeg datuma ili je prisutna otkada postoji čovek? Kada su ljudi živeli najbolje? Može li pojedinac da živi dobro uprkos lošim okolnostima? Da li smo sami kovači svoje sreće? Može li siromašan čovek da bude srećan? Kako je moguće da nikada više nismo pričali o sreći, a nikada je manje nismo imali? Pitanja se nižu, a odgovora kao da nema. Ipak, ima i pružaju ga sagovornici "Života plus" otkrivajući nam kako da u 2017. godini živimo bolje, lepše i ispunjenije.

Pritisak velikih očekivanja

Prof. dr Aleksandar Fatić, primenjeni filozof i filozofski savetnik, primećuje da smo svi danas pod pritiskom da budemo srećni. Ali, paradoksalno, što je veći pritisak, nesrećniji smo jer ne možemo da ispunimo socijalna očekivanja da budemo srećni.

- Osnovna greška u koracima je u tome što, da bi se, kako filozofi kažu, živeo "dobar život", važno je da radimo stvari koje imaju smisla, a ne one koje nas čine srećnima. Moguće je imati osmišljen i vredan, dobar život, a biti i nesrećan, patiti, trpeti neke gubitke. Međutim, većina ljudi koji žive sa smislom, istovremeno svoj život opisuju i kao srećan - kaže Fatić.

Naš sagovornik podseća da je psihijatar Viktor Frankl pisao o "terapiji smislom", nasuprot insistiranju na sreći.

- Što smo više svesni smisla svog života i onoga što radimo, bez obzira na teškoće i povremenu "nesreću", mi ćemo, u celini, biti srećniji nego ako se stalno bavimo time da li smo srećni. Britanski filozof Bertrand Rasl na kratko je odgovorio na pitanje šta je potrebno da bi čovek bio srećan: "Potrebno je da svoja interesovanja sa sebe i svoje sreće prenese na nešto izvan sebe" - ističe Fatić.

Ni okruženje nije nevažno, jer kako kaže naš sagovornik, socijalni odnosi su izrazito zarazna bolest.

- Ako se družite sa ljudima koji su destruktivni, pate od alkololizma ili su nasilni, oni će vas "programirati" da budete nezadovoljni. S druge strane, ako se družite sa dobrim, mekim, osećajnim ljudima, vaš unutrašnji svet će biti bogatiji i vaš život kvalitetniji - podseća Fatić.

Značajne sitnice

Psiholog Elena Kuzmanović podseća da svaka godina počinje sa nadom da ćemo živeti kvalitetnije i ispunjenije. Problem je, prema njenim rečima, što često mislimo da to ne zavisi direktno od nas, već od spoljašnjih okolnosti. Zato bi, za početak, bilo dobro da poverujemo da nismo bespomoćni u kreiranju svakog dana koji dolazi.

- Čitav život se zapravo odvija u tom danu u kome smo, prošlost je prošla, a budućnost ne poznajemo. Razmislite kako bi bilo da živite svesno u svakom danu, bez čekanja na budućnost ili u kutijama prošlosti. Današnji dan je prilika da ovde i sada bude lepo, da živimo trenutak. Svaki dan možemo podeliti na više aktivnosti, pa i na deo koji ćemo posvetiti razmišljanju o prošlim iskustvima i idejama kako da napredujemo u poslu ili odnosima, na pravljenje planova. Za to je dovoljan deo dana, dok ostatak možemo provesti u aktivnostima koje nas ispunjavaju, živeći život - predlaže psiholog.

Kuzmanovićeva kaže da je važno osvestiti šta sve čini naš život dragocenim, da li su to deca koja nas grle kada dođemo kući, ljubav i poštovanje bliskih prijatelja, ljubav partnera, posao koji nas ispunjava ili hobi kome se uvek rado vraćamo.

- Cenimo sreću koju nam svakodnevnosti daju. Koristimo moć reči. Pričajmo o tome šta nas čini srećnim, izgovorimo da nam je lepo onda kada je lepo, pohvalimo ukućane i pokušajmo da vidimo i dobru stranu u svakoj situaciji, jer je uvek ima - ističe psiholog.

Manir da u svemu vidimo lošu stranu je opasan jer, kako kaže Kuzmanovićeva, reči koje izgovaramo su deo naših navika. Ako smo skloni da izgovaramo samo reči kritike i negodovanja, one mogu veoma toksično da utiču na naš život.

- Tako ćemo živeti život nezadovoljstva i ideje da "nikad nije dovoljno dobro". Naučimo da prepoznajemo tačku kada je nešto dovoljno dobro i uživajmo u tome do sledećeg izazova. Ako ne uživamo makar neko vreme u postignutom, koja je svrha? - zaključuje psiholog.

Nekad ni(je) sve bilo bolje

Dr Goran Miloradović, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju ističe da se težnje čoveka mogu pratiti otkad postoji pismo, a to je poslednjih 5.500 godina. Toliko traje i istorija.

- Sva dostignuća ljudskog roda nastala su iz težnje da se kvalitet života unapredi, a njegovo trajanje produži. Želja da se živi bolje je pokretač našeg intelektualnog razvoja i kao vrste i kao pojedinaca. Arheolog Dragan Janković smatra da je u neolitu postojao period od oko 2.000 godina, kada nije bilo ratova. Tada je cvetala i vinčanska kultura. To je vreme pre pismenosti i pre istorije. Možda je sećanje na to stanje iznedrilo utopijsku sliku "zlatnog doba" čovečanstva. Možda je to klica raznih kasnijih utopijskih projekata. Savremena istorija je puna oštrih oscilacija, periodi blagostanja su se smenjivali sa svetskim i lokalnim ratovima, koji su donosili neviđenu destrukciju i bedu. Onaj koga to pogodi rado se seća perioda pre, koji vremenom poprima obrise idealne slike. Smatra se da je 19. vek bio period relativno postojanog razvitka i mira. Ali, to važi samo za Evropu. Na drugim kontinentima starosedelačko stanovništvo tada je teško stradalo baš od Evropljana. Evropocentrična slika je iskrivljena slika prošlosti - opominje Miloradović.

Mnogo puta smo čuli da ne može pojedinac da živi dobro kad su okolnosti loše, ali naš sagovornik podseća da je veliko pitanje šta je za koga dobro.

- Pojedinac, ako je moćan i bogat, ne samo da može da živi dobro uprkos lošim opštim okolnostima, nego takvi ljudi žive jako dobro upravo zahvaljujući opštoj nesreći i zlu - kaže Miloradović.

Još jedna fraza koju stalno ponavljamo je da je nekad sve bilo bolje. Ali, nije baš tako.

- Kako pojedinac stari, tako mu i život biva objektivno teži i manje obećavajući, pa se seća mladosti kao nekog "boljeg" vremena. Mladi ljudi, to "bolje", projektuju ka budućnosti. Sadašnjost nikom nije potaman, jer osim zadovoljstva uvek donosi i tegobe - opominje Miloradović.