Pomozite drugima da biste bili srećni

Kada je nedavno poklonio patike ženi koja često bosonoga prosi u beogradskim autobusima, mladić star jedva 20 godina imao je na umu samo jedno - da pomogne devojci kojoj je pomoć potrebna. Uradio je mnogo više - oduševio je građane Srbije. Ali i postideo, nateravši ih da se zapitaju kada su poslednji put ostavili hranu pored kontejnera, upitali starog komšiju treba li mu nešto u prodavnici, odveli baku kod lekara ili makar pogledali beskućnika u oči.

Sreća nije u onom što dobijamo nego u onom što dajemo - uče nas najveće svetske religije. Pobedu, ipak, odnosi materijalistička kultura koja obećava da ćemo biti srećni samo ako budemo posedovali što više stvari. Kad shvatimo da smo i dalje prazni, kupujemo još besomučnije ne bismo li popunili prazninu. I dok se vrtimo u začaranom krugu, ni ne shvatamo da je rešenje upravo suprotno. U pružanju. Ne samo materijalnih i opipljivih stvari, već osmeha, lepe reči, iskrene zainteresovanosti.

Kolika je moć darivanja, pokazao je eksperiment američkog Nacionalnog instituta zdravlja. Učesnicima je dat novac i postavljeno pitanje kojim organizacijama bi ga donirali. Magnetna rezonanca je pokazala da čak i samo razmišljanje o doniranju aktivira deo mozga povezan sa zadovoljstvom, nagradom i euforijom izazvanom porastom dopamina. Prema rečima master psihologa i psihoterapeuta Danke Đukanović, brojna istraživanja su pokazala da nas davanje čini daleko srećnijima od primanja.

- Razlog nije samo u poznatoj izreci da je "ruka koja daje iznad ruke koja prima", već i u tome što nam darivanje pruža lep doživljaj unutrašnjeg zadovoljstva, ali i povezanosti sa onima kojima nešto dajemo, poklon, pomoć ili uslugu. Darivanje nas čini srećnijima što nas podstiče da još više dajemo, a što više dajemo, bolje se osećamo. I tako u krug. Takođe, složićemo se da učiniti nekoga srećnim, izmamiti mu osmeh na licu vredi više od novca ili bilo čega materijalnog - podseća sagovornica "Života plus".

Čak i oni koji su tokom cele godine usmereni samo na sebe, u ovom periodu, pod uticajem opšte atmosfere darivanja, počinju da razmišljaju o drugima. Ali, čak i kad dajemo, kalkulišemo. Kako biste se osećali da bliskoj osobi kupite poklon za rođendan ili Novu godinu, a ne dobijete ništa od nje? U maksimi "daj i ne očekuj ništa zauzvrat" sadržana je suština davanja. Čini se, ipak, da je veoma teško davati bez očekivanja da nam se dato na neki način vrati - poklonom, kontrauslugom ili bar zahvalnošću. A to učimo već u detinjstvu.

- Roditelji od najranijih dana uslovljavaju decu raznim poklonima, pohvalama, priznanjima, pažnjom, očekujući od njih nešto zauzvrat, na primer, da na vreme koriste nošu. To je sastavni deo procesa učenja i razvoja. Stoga, deca vremenom nauče da i sama očekuju da im se ono što daju drugima na neki način vrati. Malo šta se menja i kad odrastu. Ukoliko tome još dodamo usmerenost savremenog društva na vrednovanje i posedovanje materijalnih dobara, danas bi se moglo reći da je tačnija maksima "daj i očekuj nešto zauzvrat" - primećuje psiholog.

Kao protivteža potrošačkoj groznici, u Americi je ustanovljen Dan davanja, Humani utorak. Održava se prvog utorka nakon Dana zahvalnosti i Crnog petka, datuma poznatog svim kupoholičarima kada trgovci ogromnim sniženjima mame kupce da pazare (ne)potrebne proizvode. Na Humani utorak, ljudi prikupljaju pomoć i daju je pojedincima i udruženjima kojima je potrebna. Prošle godine, akcija je organizovana i onlajn, učestvovalo je 700.000 ljudi iz 70 zemalja i prikupilo 116 miliona dolara. Da humanost ima efekat grudve, uverimo se svaki put kad se mnogo ljudi uključi u akciju pomoći određenoj osobi ili instituciji.

- Davanjem održavamo socijalne veze koje imaju centralnu ulogu u očuvanju našeg mentalnog i fizičkog zdravlja. Što više dajemo, osećamo se povezaniji sa drugima, ali i oni sa nama. To može pomoći u izgradnji jačih društvenih mreža, pa čak i pokrenuti velikodušnost u našoj zajednici - kaže Đukanovićeva.

Nekadašnji profesor psihologije, sadašnji duhovni vođa Ram Das tvrdi da pomaganje drugima nije nikakva posebna veština. Da svi taj dar imamo u sebi, samo smo ga zakopali. Umesto da ga otkopamo, na svetlo dana izvlačimo nedostatak novca kao argument za nečinjenje. Ali, da je to samo izgovor dokazuje i mladić s početka priče koji je, uprkos svojoj, nimalo zavidnoj materijalnoj situaciji, bio human.

- Uvek je lepo podsetiti se reči Ane Frank da "niko nikada nije postao siromašan od davanja". Sami sa malo mašte, vremena i novca možemo napraviti veliki broj lepih stvari i tako obradovati druge. Utvrđeno je da su, bez obzira na visinu prihoda, definitivno srećniji ljudi koji novac troše na druge. Lepota darivanja se može doživeti i bez potrošenog novca. Dovoljno je da poklonimo ono što nam više nije potrebno ili malo svog vremena usmerimo na besplatan rad u društveno korisne svrhe. To je dobro i za nas i za našu zajednicu. U krajnjem slučaju, najlepše stvari na svetu su besplatne, kao što su zagrljaj, lepa i ljubazna reč, osmeh, prijatan razgovor. Stoga, bilo kakvi izgovori za nepomaganje drugima, te usmerenost samo na sebe i svoje potrebe, ne mogu biti opravdani - opominje Đukanovićeva.

SVAKI ČOVEK JE SPOSOBAN ZA VELIKA DELA

Mada često deluje da smo nesposobni za potpuno nesebične činove, nije baš tako. Prema rečima naše sagovornice, što je čovek na višem stepenu razvoja, manje je usmeren na sebe, a više na druge i pružanje nesebične pomoći.

- Da je čovek sposoban za nesebična dela svedoče i bezbrojni primeri pojedinaca koji su ginuli za druge, poslednji komad hleba davali onima koji duže od njih nisu jeli, anonimno donirali velike sume novca... Kako tokom istorije, tako i danas, imamo bezbroj sličnih, ali tihih i "nevidljivih" primera jer se prava humana dela i dešavaju izvan domašaja javnosti, objektiva i društvenih mreža - ističe Danka Đukanović.

DARIVANjE SMANjUJE STRES

Suština darivanja je da ne očekujemo ništa zauzvrat, ali bolje je i proračunato davanje nego nikakvo.

- Davanje povoljno utiče na smanjenje stresa, a samim tim i na različite zdravstvene probleme koji su sa njim u vezi. Različite studije su pokazale da je davanje mnogo više od volontiranja, kupovine poklona ili doniranja novca u dobrotvorne svrhe jer povoljno utiče na naše emocije, mentalno i fizičko zdravlje. Stoga možemo reći da je čak i davanje koje očekuje zahvalnost ili kontradar bolje nego nikakvo - ističe Đukanovićeva.