Kako izgleda radnik budućnosti?

Svako jutro dolazi u kancelariju tačno u 9 časova, seda za svoj sto, uključuje kompjuter i narednih osam sati fokusirano radi. Hijerarhiju poštuje, korača poznatim stazama i penje se uz korporacijsku lestvicu. On je radnik sadašnjosti.

Za razliku od njega, radnik budućnosti radi bilo gde, bilo kada, na bilo čemu. Njemu nije neophodna kancelarija, niti računar, jer posao može obavljati i na tabletu i pametnom telefonu. Fleksibilno radno vreme je imperativ, a njegov rad se ne vrednuje time koliko sati je proveo zakucan za stolicu, nego šta je za to vreme uradio. Dok njegov prethodnik čuva informacije kao najveću tajnu, on ih deli. Uči do kraja života, a umesto da se penje tačno utvrđenim stepenicama do uspeha, bira svoj, lični put. Ima više slobode, ali kako to obično biva, i odgovornosti. Kolege su mu podjednako ljudi i roboti koji će, predviđa se, do 2050. godine zameniti svakog drugog radnika.

Da je ova budućnost negde već počela, dokazuju primeri iz prakse, najpre u firmama koje se bave novim tehnologijama. A upravo ona već sada igra značajnu ulogu u procesu zapošljavanja. Digitalni profili daju više informacija od tradicionalnih si-vijeva i dok je nekad sam radnik birao podatke koje će staviti u svoju biografiju, danas su oni dostupni na internetu. Poslodavci više ne kriju da potencijalne radnike proveravaju na Fejsbuku i drugim mrežama ne bi li saznali što više o njima.

Ako se i dalje bave pregledanjem si-vija, pretragu vrlo lako mogu suziti ključnim rečima, poput naziva obrazovne ustanove koju je kandidat pohađao, oblasti za koju je specijalizovan, firme u kojoj je radio. Kada kompjuter ograniči izbor na nekoliko prijavljenih, poslodavac kandidate poziva na razgovor i donosi odluku. A nju će, prema predviđanjima, u budućnosti donositi na osnovu toga da li kandidat ima sposobnost rešavanja kompleksnih problema, ume kritički da misli i da li je kreativan. To su, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma "Budućnost poslova", veštine koje će se najviše tražiti 2020. godine. Prema rečima poslovnog i NLP master trenera Zorana Drobnjaka, poslodavci već sada traže ove osobine od svojih radnika, jer je reč o kvalitetima uspešnih ljudi. Sagovornik "Života plus" bi ovom spisku dodao i postojanje jasnog cilja, a kako primećuje, poslodavci su sve svesniji koliko su im bitni kvalitetni i uspešni zaposleni.

- Poslodavci sve više traže da radnik delimično bude i preduzetnik i sve su više na ceni zaposleni koji mogu da preuzmu velike odgovornosti na sebe, kreiraju nove ideje, rešavaju probleme, kombinuju različita znanja i veštine. Od zaposlenog se očekuje da ima karakteristike zvezde, šampiona. Poznajem više poslodavaca kojima je traženje šampiona jedna od osnovnih strategija zapošljavanja - ističe Drobnjak.

U izveštaju "Budućnost poslova", šefovi iz 15 zemalja i 350 firmi u okviru devet industrija istakli su da će se od radnika tražiti i emocionalna inteligencija. Jer, bez obzira na razvoj robota, mašine i dalje ne mogu da "čitaju" ljude, a sposobnost razumevanja postupaka i reakcija drugih i shvatanje motiva koji ih pokreću na delovanje, od ključnog je značaja za poslove budućnosti. Važna će biti i sposobnost da se analiziraju svi dostupni podaci kako bi se donela prava odluka. To je i danas važno, ali stručnjaci predviđaju da će biti još važnije jer će u budućnosti biti sve više podataka. Pregovaračke sposobnosti neće biti značajne samo u ekonomiji, već i u poslovima povezanim sa matematikom i kompjuterima, poput programiranja. A budući da je promena najbolja reč koja opisuje poslove budućnosti, fleksibilnost radnika biće veoma važna kako bi mogao da odgovori na sve izazove.

Koliko je fleksibilnost važna, ističe i naš sagovornik primećujući da je u mnogim od najperspektivnijih firmi uveliko omogućeno zaposlenom da radi na način koji mu omogućava da ispolji maksimum svojih potencijala, često bez fiksnog radnog vremena i strogo utvrđenih procedura.

- Ovde radnik ima mogućnost da otkriva načine kako da probudi i ispolji svoj najveći potencijal, pruži maksimalnu vrednost kompaniji i za to bude adekvatno nagrađen. Za 20 godina, idealan radnik će imati sve moguće gedžete, aplikacije i procedure na raspolaganju, a njegovo će biti da ih primenjuje i kombinuje na najkreativniji način - smatra naš sagovornik.

Da radnik budućnosti, ipak, nije nekakav Marsovac koji se potpuno razlikuje od zaposlenih danas, dokazuju predviđanja da bez obzira na nove osobine, neke nikad neće izaći iz mode. Takve su inteligencija, preduzimljivost, iskrenost, samouverenost, strast prema poslu, vrednoća. Naš sagovornik smatra da će uvek biti tražene specijalističke veštine, pa su na spisku onih koji ne moraju da brinu dobar zubar, maser, vodoinstalater, trener, psihoterapeut, lajf kouč.

- Industrija edukacije je u ekspanziji i veština prenošenja znanja biće jako tražena. Biti ekspert u nekoj oblasti, koji uz to istovremeno ima i veštinu prenošenja znanja biće veoma atraktivna kombinacija za sve koji su u režimu permanentnog obrazovanja. A takvih će biti sve više. Danas imamo mogućnost da učimo i stičemo nova znanja i veštine brže nego ikad. Veliki broj ljudi je već sada u režimu permanentnog obrazovanja. U budućnosti, to će biti imperativ za još veći broj zanimanja - zaključuje Drobnjak.

DIPLOME BEZ POKRIĆA

Loša vest za diplomce stiže iz Velike Britanije - najveća firma za zapošljavanje na Ostrvu, koja selektuje kadrove svuda u svetu i sarađuje sa najvećim kompanijama, ove godine je zvanično objavila da fakultetska diploma više nije kriterijum u ocenjivanju potencijalnih kandidata za posao.

Ovu, kako su naveli, tešku i veliku odluku, doneli su posle višegodišnjeg većanja zbog čestih i sve brojnijih pritužbi poslodavaca, koji tvrde da čak i diplomci sa najvišim ocenama na prestižnim fakultetima ne ispunjavaju očekivanja jer nemaju neophodna znanja i veštine za visokokvalifikovane poslove. Kao razlog za "devalvaciju" diploma navode loš školski sistem. Stručnjaci na tržištu rada su ovaj potez ocenili kao revolucionaran, jer ga je povukla firma koja zapošljava najbolje kadrove širom sveta. Ekonomisti predviđaju da će se taj trend nastaviti i da će tržište rada tako postati mnogo fleksibilnije i otvorenije za one koji traže posao, jer uslov neće biti "papir" već konkretna znanja i veštine.