Prijatelji kao najbolji kapital

KADA bi prijateljstvo iščezlo iz života, bilo bi to kao da se sunce ugasi, jer ništa bolje i ništa radosnije nismo od besmrtnih bogova dobili. Beseda velikog Cicerona ostala nam je kao putokaz koji bi trebalo da sledimo ako želimo da nam život bude sunčan. A, gde je sunce - tu je i večna radost. Statistika pokazuje da kvalitetno provedeno vreme sa prijateljima može da nas usreći više nego 133.000 dolara godišnje. Virdžinija Vulf je govorila da dok neko ide kod sveštenika, a neko na časove poezije, ona odlazi prijateljima. Jer, ako imamo nekog ko ume da nas iskreno sasluša, toplo uteši, lako nasmeje, mudro posavetuje i smelo izgrdi kada treba, onda uvek "kucamo" na pravu adresu. Istraživanja otkrivaju da osobe sa čvrstim prijateljskim odnosima imaju 50 posto manje šansi za ranu smrt, kao što asocijalnost u tinejdžerskim danima povećava rizik od upala i loše deluje na mentalno zdravlje. Samoća nije poželjna ni u trećem dobu, jer udvostručava mogućnost demencije. Na nepregledno dugoj listi blagodeti dominira osećaj bogatstva sa kojim se budimo iz dana u dan, ako znamo da na ovom svetu neko diše i zbog nas. I da mi dišemo zbog tog nekog. To je onaj kapital koji nikada nije "uludo" uložen.

Meša Selimović je govorio da se prijateljstvo ne bira, ono biva. Međutim, stručnjaci su bliži Demokritovoj tvrdnji da njega stvara skladnost u mišljenju.

- Sličnosti se uvek privlače, što znači da su naši najbolji drugovi obično osobe koje razmišljaju, osećaju i procenjuju kao mi - kaže sociolog Milena Janković. - Biramo one pored kojih se osećamo prijatno i zadovoljno, sa kojima delimo vrednosni sistem i interesovanja. Ali, kao i u ljubavi, ponekad nam prijaju i oni koji su naša suprotnost, neko s kim nam je zabavno, baš zato što nisu kao mi. Po pravilu, ovakvi odnosi ne igraju na dugovečnost, iako postoje i izuzeci koji ga obaraju. Suština je da se pored nekog ne pretvaramo i da se taj neko ne pretvara. Tu onda nema osećaja udobnosti.

Zato što nam život priređuje i komedije i drame, divno je kada imamo nekog pored koga ćemo se još više smejati i mnogo manje plakati. I ko će umeti da nas vrati kada krenemo da padamo.

Ako je verovati Vilijamu Šekspiru, prijatelj je onaj koji te poznaje onakvim kakav stvarno jesi, shvata kroz šta si prošao, prihvata šta si postao i još uvek ti dopušta da rasteš. To je zlatna formula svakog odnosa, jer na temelju neprihvatanja, stalnog kritikovanja i potrebe da nekog menjamo, prijateljstvo ne može da ima "krila".

Kada "konsultujemo" statistiku, vidimo da su prijateljstva rođena oko 12. godine najvažnija, zato što predstavljaju model po kojem kasnije gradimo većinu odnosa. To je doba života kada nesvesno tražimo "ogledalo" kako bismo se "odmerili", a to nam najbolje polazi za rukom u društvu vršnjaka sa kojim svakodnevno provodimo vreme. Otkrivajući zajednički svet oko nas, otkrivamo sebe. Stručnjaci kažu da smo u tom periodu prvi put dovoljno osetljivi na druge, jer smo zreliji i sposobniji da razvijamo dublje veze. A, one snažno utiču na sliku koju kreiramo o sebi, kao i na nivo samopouzdanja kojim ćemo tokom života raspolagati. Ali, baš iz tog pravca duva i onaj drugi, olujni vetar. Prijateljstva iz adolescentskog doba su kao i prve ljubavi - imaju moć da nam ostave bolne rane i večne ožiljke.

- U tinejdžerskim godinama smo najosetljiviji i svaka malo grublja reč može trajno da nas obeleži. Ako nas tada izneveri neko koga smo zavoleli kao prijatelja, možda ćemo se, u strahu od nove izdaje, ogrnuti oklopom za ceo život. Zanimljivo je i da ako smo od detinjstva navikli na prijateljstvo u kojem smo bili ili dominantni ili u senci, nećemo umeti da gradimo odnose na temelju ravnopravnosti - kaže sagovornica.

A, to onda nije zdravo, jer nigde, pa ni na ovom polju, demonstracija moći, pristajanje na podređenost ili borba za vlast nisu poželjne kategorije. Kao što je i negacija iskrenosti najčešći krivac za urušavanje odnosa. Prijatelj bi morao da bude neko za koga nikada nećemo ni posumnjati da nas je slagao.

- Velike neistine, obmane, prećutane ili svesno iskrivljene priče, ne mogu da egzistiraju tamo gde verujemo da postoji prijateljstvo. Ako nas neko laže ili mi nekog lažemo, kad-tad ćemo ga izgubiti - kaže Jankovićeva.

I možda će nam trebati mnogo vremena da prebolimo taj gubitak, jer neka istraživanja pokazuju da se od njega teže oporavljamo nego od razvoda. Zato prijatelje treba da čuvamo i da se trudimo da otklonimo sve one faktore rizika koji vrebaju, željni da nas poraze. Sagovornica "Života plus" navodi nekoliko uzroka kraha:

- Ljubomora je često vodeći razlog za kraj, ako ne umemo da se radujemo uspesima prijatelja, ne prija nam to što su napredovali na poslu, upoznali ljubav svog života, dobili pametnu i lepu decu ili kupili bolji auto. U ljudskoj je prirodi da pomalo zavidi, ali to ne sme da eskalira do te mere da ne možemo da prepoznamo i sopstvenu sreću kada je neko naš srećan. Pretvaranje, lažno osmehivanje ili podmetanje nogu u takvim trenucima su veoma loši maniri.

Jankovićeva dodaje da je posesivnost takođe velika opasnost, jer potreba da je neko stalno i samo naš nije manifestacija zdravog odnosa. Prijateljstvo škripi i zbog zaljubljenosti u istu osobu, kao što je novac jsnažan remetilački faktor, jer njegovo pozajmljivanje i nevraćanje često "kumuju" krahu. Ali, sociolog kaže da to što nas s vremena na vreme naši najbolji prijatelji nerviraju, imamo potrebu da se malo "odmorimo" od njih ili da ih "varamo" sa drugima, ljuti smo zbog nekih njihovih poteza, ne treba da nas brine, jer je prirodno da ponekad pauziramo viđanja ili upadnemo u raspravu, na kratko se "nadurimo".

Pesnik Halil Džubran je opominjao da je prijateljstvo uvek slatka odgovornost, nikada udobnost. Ono do čega nam je stalo, moramo da čuvamo. Odgovorno. Ako želimo da imamo nekog s kim ćemo se i radovati i plakati, krasti dane i u dokolici i trenucima velikih "misija", uživati u kafi za kuhinjskim stolom isto kao dok pijemo skupo vino za skupim šankom, umeti ćutanjem da kažemo i zagrljajem budemo utešeni, onda moramo da se dajemo. I da nikada ne budemo škrti, jer je ovo odnos u kojem se nesebično ulaganje uvek vrati. Koliko smo osmeha, suza, saveta, nerava, ideja i snova nekome darovali, za toliko ćemo i sami biti bogatiji. Da se sunce ne bi ugasilo, treba uvek imati na umu drevnu izreku - prijatelja možeš imati jedino ako si prijatelj. I nikada ne zaboraviti da taj "ples" sami biramo.