Zorka Hovorka: Promoterka Srbije u Češkoj

ŠIRILA je duh Srbije centrom Praga. Zahvaljujući njoj, na obali Vltave se "iskrcala" srpska kultura. Usidrila se, bar na neko vreme. Zorka Hovorka je ispunila svoju misiju.

Ova rođena Novosađanka svet je ugledala 17. aprila 1865. godine u domu porodice Kalić. Imala je nesreću da iskusi šta znači odrastati bez oca, jer je ovaj činovnik preminuo dok je bila devojčica. Očinsku brigu o njoj i sestri je preuzeo stariji brat Mita, koji će se kasnije baviti književnim radom. Zorka je bila pametna i marljiva učenica, a zanimljivo je da je prvo naučila da piše i čita na francuskom i nemačkom jeziku. Dogodilo se to sticajem okolnosti, jer se najpre školovala na jednom francuskom institutu. Posle toga je završila državnu učiteljsku školu u Subotici, a potom je na više studije otišla u Peštu. Sa diplomom učiteljice je mogla da se osamostali, jer je u Jasenovu dobila posao i tamo u radnom odnosu ostala pune četiri godine. Međutim, život ju je ubrzo odveo na drugu stranu, u Moldavu, gde je upoznala češkog lekara Slavka Hovorku, za kojeg se i udala 26. juna 1883. godine. Supružnici su se preselili u Prag i za Zorku je tada počeo jedan novi život.

Nije mogla da zamisli da sedi kod kuće kao domaćica, a i njenom suprugu je to bilo neprihvatljivo, pa su zajedno počeli da rade na promociji srpske kulture u Češkoj. Ideja je bila da se Srbija prikaže u najlepšim bojama i zvucima. Bračni par je osmislio da se krene od pozorišta. Tamo gde je najživlje. Dogovorili su se da organizuju predstave koje bi tu, na sceni obrađivale teme iz srpske književnosti. Tako su i uradili. Publici se dopalo. Sledeći korak je bilo prevođenje naših umotvorina na češki. Da bi Česima približili srpski jezik, odlučili su da pokrenu i jednu ediciju, koju su uspešno uređivali. Uskoro je Zorka počela da izdaje list na srpskom jeziku "Srpsko cveće", ali je postala i prva žena koja je vodila humanitarne ustanove u Pragu.

Za sve to vreme ona je koristila prednosti poznavanja jezika, pa je na češki prevodila dela Branislava Nušića, Jovana Jovanovića Zmaja i Janka Veselinovića. Da bi prikazala srpske običaje i tradiciju, organizovala je 1910. godine u centru Praga etnografsku izložbu pod imenom "Srpska žena". Ovaj događaj je okupio velike dame tog doba, pa su ga svojim prisustvom uveličale Jelica Belović Bernadžikovska, Zorka Jeremić, Zorka Janković, književnice Madlena Vanklova, Eliška Z. Purkinja i Pavla Maternja. Dugo se pričalo o toj manifestaciji. Međutim, ona se navodno tada sukobila sa Zorkom Janković i Milenom Miladinović, jer je pozvala i hrvatsku žensku zadrugu iz Petrinje da izlaže.

Tu se njena lista aktivnosti nije završila. Punih sedam godina radila je administrativne poslove u češkom listu "Ženski svet", a zatim je postala deo uredničkog tima, kada je sarađivala sa književnicom Terezom Novakovom. Od 1900. godine je prisutna u Društvu čeških žena, a imala je čak i jedan predsednički mandat. Aktivno je sarađivala u mnogim češkim, ali i domaćim časopisima, kao što su: "Javor", "Brankovo kolo", "Bosanska vila", "Nova iskra".

Često je pisala o srpskoj majci, sećajući se svoje od koje je, kako je govorila, crpela snagu za ceo život, iako se teško pomirila sa činjenicom da je više nema. Govorila je da samo mati može da se žrtvuje za svoju decu i naciju, a primer za to je pronašla u pesmi Iva Vojnovića "Smrt Majke Jugovića" .

"Vojnović je u svojoj veličanstvenoj epopeji stvorio tip žene koju je stoletni jad i beda podjarmljenog naroda učinio čelično tvrdu, mučenicu, prožetu osećajem narodne dužnosti, koja gordo potiskuje svoje suze, svoje težnje, materinske osećaje i sve žrtvuje nacionalnoj ideji. U njoj je bol i nada, pogibija, patnje i vaskrsenje istine i lepote, ona je prava mati herojskog naroda", zapisala je.

Pošto je ispunila svoj cilj i srpsku kulturu odvela u Češku, odlučila je da se vrati u Srbiju. Zorka Hovorka je umrla u Glini 1939. godine.