MALI park u centru Rume već decenijama je "dom" jedne od najlepših gradskih skulptura. Iako su "Tri deteta sa knjigom - Pioniri čitaju" neosporni ukras sremske varoši, za većinu Rumljana njegovo poreklo je nepoznanica. Ovom, ali i još mnogim umetničkim delima, život je udahnula Slavka Petrović Sredović, čiju vrednost je oslikala istoričarka umetnosti Ivana Božović. Ona je, nažalost, prerano preminula, pa nije do kraja istražila Slavkin lik i delo, ali je uspela da je postavi tamo gde joj je i mesto - na pijedestal znamenitih žena. Sve što je o njoj saznala, sažeto je u publikaciji, koju su objavili Zavičajno društvo Ruma i Gradska biblioteka "Atanasije Stojković".

Slavka je rođena 22. marta 1907. godine u Rumi, kao treća ćerka Đorđa i Ekatarine Petrović, a posle su dobili i sina Vojislava. Potekla je iz građanske porodice, o kojoj se dobar glas daleko čuo. Žarko Miladinović, doktor pravnih nauka i član Srpske narodne radikalne stranke, ohrabrio je Slavkinog oca da osnuje štampariju, što je bio značajan momenat za srpsku zajednicu u Rumi. Do tada je štamparsko preduzeće Nemca Veningera imalo monopolski položaj i tek je osnivanjem Petrovićevog počelo objavljivanje materijala na ćirilici. U ovoj kući su se štampali ugledni časopisi, a to se odrazilo na vaspitanje i školovanje Slavke, jer je imala mogućnost da se od malih nogu susreće sa intelektualcima tog vremena. Posle završetka osnovne škole i prva dva razreda Gimnazije u Rumi, otišla je dalje - u Novi Sad, kada je već bilo jasno da kreće stazama umetnosti. Uprkos činjenici da se o obrazovanju žena govorilo sa podozrenjem, a pogotovo se "ispod oka" gledalo na umetnike, Slavka je imala punu podršku porodice da se vine u visine o kojima je sanjala.

I SESTRA JELKA UMETNICA DRAGOMIR Janković, istoričar umetnosti i savetnik u rumskom Zavičajnom muzeju, ističe da je i Slavkina sestra Jelka bila ispred svog vremena.
- I Jelka je značajno ime rumske prošlosti. Slikala je amaterski, ali je pečat ostavila na drugom polju, jer je godinama prikupljala etnološke elemente na teritoriji Srema. Sakupljala je šare ćilima i vezova autentične za ovo podneblje, precrtavala ih i pravila table. Lično ih je poklonila našem muzeju, pa sada raspolažemo sa osam takvih dragocenosti i nekoliko njenih slika - kaže sagovornik "Života plus".

Njen prvi veliki učitelj slikarstva je bio Uroš Predić, a vajarstva Đorđe Jovanović, koji su bitno uticati na karijeru svoje učenice. Od 1928. godine Slavka je u trijumfalnom "pohodu" na Evropu. Pariske lekcije vajarstva dobija od Eduarda Kvotroka, a one iz oblasti koju će najviše zavoleti - medaljarstva, od Jensena u Dižonu. Učila je i od Pola Gaska i Aristida Majola, usavršavala se u značajnim evropskim ateljeima i pripremala za prvo izlaganje u Beogradu, 1933. godine. Slučajnost ili sudbina, ali u zemlju se vratila uoči Drugog svetskog rata, iznajmivši stan u centru prestonice. Od bombi se, u naselje Bele vode, sakrila sa tada velikom drugaricom Isidorom Sekulić.

"O bliskosti dve prijateljice i intimnom odnosu koji je Isidora Sekulić gajila prema Slavkinoj umetnosti, govori događaj koji se odigrao prilikom njihovog bega iz Beograda. Slavka je tom prilikom ponela skulpturu Seljančica, koja je 1955. izložena u Rumi. Isidora, videvši ovu skulpturu, prokomentarisala je "Pa ona je ponela Sunce!" - otkrila je Ivana Božić.

Ruma joj je bila prva posleratna izložbena "pozornica". U Gradskoj biblioteci 1955, kada je Narodni odbor za 550.000 dinara od autorke otkupio skulpturu Tri deteta. Te godine Slavka je izlagala u Splitu, potom u Parizu, u Beogradu, Podgorici...

Posetiocima galerija, domaćim i stranim, predstavljala se i samostalnim i grupnim postavkama.

Još za vreme rata, kao supruga doktora veterine Simeona Sredovića, sa kojim se venčala u prisustvu kumova, umetnika Mire i Save Sandić, pronašla je svoju formu. Kako je u knjizi "Znameniti Rumljani" naveo autor Đorđe Arsenić, vajarka je izjavila da je njen najmiliji način izražavanja - medalja, jer sadrži čitav svet na maloj površini, uz malo reči mnogo kaže.

"Iako nikada nije odustala od skulptura, konačnu umetničku afirmaciju je ostvarila na polju medaljarstva. Od strane kolega, 1967. postavljena je za doživotnog predsednika svoje zemlje u Svetskoj organizaciji medaljara - FIDEM, sa sedištem u Parizu", navela je Ivana i dodala da je kao njihov član izlagala širom Evrope, osvajajući je svojim delima.

Savka sa ćerkom

Zanimljivo je da je njena plaketa sa likom Vuka Stefanovića Karadžića, dodeljivana dobitnicima ove prestižne nagrade za izuzetan doprinos u kulturi. Osmislila je i reljef plakete "Isidora Sekulić" za doprinos u književnosti. Nije bilo umetničke organizacije tog vremena, u kojoj se nije nalazilo njeno ime, pa je tako svesredno doprinosila radu ULUS-a, Numizmatičkog društva u Zagrebu, Društva nemačkih ljubitelja medalja... Za Rumljane je značajno to što je u njihovoj Borkovačkoj koloniji, koja i danas u velikom broju okuplja umetnike i ljubitelje umetnosti, učestvovala od osnivanja.

Posle teške bolesti, Slavka Petrović Sredović je preminula 8. jula 1978. godine. Sahranjena je tamo gde je i želela - na Gradskom groblju u Rumi. Iza nje su ostala nebrojena dela, koja su po odluci ćerke Mirne pohranjena u Galeriji Matice srpske.