CVEKLA na listi omiljenog povrća najčešće ne zauzima visoko mesto, ali je potrebno da se jede što češće. Pomaže u lečenju malokrvnosti kod dece i mladih, jer sadrži visok procenat gvožđa, kao i folnu kiselinu, koja učestvuje u sintezi crvenih krvnih zrnaca.

Cvekla je pravo skladište korisnih supstanci. Bogata je sastojcima koji su dobri za kožu i kosu, kao što su antocianini i betoini, ali i vitaminima i mineralima koji aktiviraju metabolizam, pročišćavaju i uklanjaju toksine. Kalorijski sadržaj cvekle je 42 kcal na 100 g proizvoda.

Ovo povrće može da se konzumira u bilo kom vidu: sirovom, kuvanom, pečenom. Najzdravija je kada je sveža, dok termičkom obradom dužom od 15 minuta gubi svoje nutritivne vrednosti. Pored vitamina C, sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale - kalcijum, kalijum, natrijum i fosfor.

Navikli smo da jedemo samo crveni koren cvekle. Iako je on najzdraviji, ne treba zanemariti ni zelene listove. Sadrže betakaroten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća.


PRVI DAN

Doručak: šolja kafe bez mleka ili čaj, dva tosta

Ručak: salata od cvekle, malo kuvanog pirinča, 150 g piletine

Večera: rendana jabuka, šargarepa i cvekla


DRUGI DAN

Doručak: jogurt sa niskim sadržajem masti, dva tosta

Ručak: pečena cvekla, komad kuvane govedine, ren

Večera: dva kivija


TREĆI DAN

Doručak: zeleni čaj, dva tosta

Ručak: salata od cvekle, pečena riba

Večera: kuvano povrće


ČETVRTI DAN

Doručak: jogurt sa dodatkom žitarica

Ručak: pasulj prebranac, 150 grama cvekle

Večera: salata od povrća


PETI DAN

Doručak: čaj ili kafa bez mleka, kuvano jaje, tost

Ručak: salata od šargarepe i cvekle, kuvani pirinač

Večera: povrće na žaru