Da bi sačuvala večitu mladost carica Kleopatra se kupala u kobiljem mleku. Kada bi neko ustvrdio kako mu ništa ne nedostaje, obično bi rekao da ima i – ptičjeg mleka. Ovom prilikom želimo da kažemo nešto više o nama znatno dostupnijem kozjem mleku, za koga mnogi stručnjaci kažu da je lekovito. U davna vremena Hipokrat je tvrdio da je surutka od kozjeg mleka dobar lek za plućne bolesti, žutice, reume i gihta.

Danas se ispitivanjima došlo do saznanja da kozje mleko ima izuzetna antikancerogena svojstva. To potvrđuje činjenica da su koze otporne na mnoge bolesti zbog izraženog imunološkog sistema.

U kozjem mleku veći je procenat vitamina A i B, nego u kravljem. Osim toga, sadrži mnogo više kalcijuma, magnezijuma, fosfora i hlora. Na njgov kvalitet utiče niz faktora: rasa, ishrana, način uzgoja, starost životinje, stadijum laktacije, kao i način muže.

Kod nas se uglavnom odgajaju tri rase: francuska alpina, sanska i srnasta koѕa. Među njima, po broju litara i procentu masnoće u mleku – bolja je sanska koza. Tokom laktacije ona daje do 500 litara mleka sa procentom masnoće oko 4 odsto i 3,40 odsto proteina.

Na svu sreću polako nestaju predrasude o kozjem mleku i svakim danom sve više raste interes za njega. Da bi smo mleko sačuvali od raznih mirisa – neophodno je da se koze drže odvojeno od jarca i da se redovno održava higijena smeštaja i muže.