Kako do ubrzanog starenja rakije?

Vreme neophodno za minimalno odležavanje mlade rakije je od 60 do 90 dana. Mnogi domaćini opredeljuju se za snižavanje njene jačine (medicinskom destilovanom vodom) sa uobičajenih 65 do 70 odsto na željenu jačinu od 40 do 50 odsto alkohola. Osim željenog ukusa, mirisa i drugih kvalitetnih osobina rakije do izražaja dolaze i pojedini nedostaci koji se moraju otkloniti.

Čudesni hrastovi štapići

Umesto hrastovih buradi mogu se koristiti odležali, suvi, dobro ovinjeni hrastovi štapići, koje treba ubaciti u staklene, ili prohromske sudove. Međutim, za kraće ili brže sazrevanje rakije treba primeniti nešto složeniji “hemijski” postupak. Pripremljeni hrastovi štapići najpre se potope u 0,5% rastvor natrijum-hidroksida na temperaturi 25 stepeni Celzijusa da odstoje tri dana, a zatim tri dana u rastvor kalijum-permangana. Štapiće, potom, na plamenu tvrdog drveta blago opaliti, kako bi naknadnim utapanjem bolje upili kalijum-permanganat (hipermangan) koji na temperaturi 25 stepeni Celzijusa ubrzava proces starenja rakije na svega pet do šest meseci.

Suve šljive za ekspresno zrenje

Za ubrzano sazrevanje šljivovice, vešti, spretni i iskusni proizvođači koriste suve šljive (po mogućnosti požegače). Njihovim naizmeničnim hlađenjem u zamrzivaču i zagrevanjem u mikrotalasnoj pećnici, za deset do dvanaest sati dobije se sok koji rakiji daje lepu boju i karakterističan miris šljivovice.

“Valjanje” rakije

Postoji još jedna oprobana metoda za ubrzano starenje rakije. Dobroj, aromatičnoj i obojenoj, odležaloj staroj šljivovici treba dodati istu količinu nove (odležale najmanje šest nedelja). Burad se, potom, valjaju radi boljeg mešanja, po čemu je ova metoda dobila ime “valjanje rakije”. Nakon toga, rakija se ostavlja na odležavanje nekoliko nedelja na toplom, za šta je u letnjem periodu pogodan tavan. Na isti način, samo u staklenim, ili prohromskim sudovima, mešaju se i ostavljaju na odležavanje i “bele” rakije (loza, trešnja, kruška, a ponekad kajsija i breskva).