Radovan Beli Marković dobio jedinstvenu nagradu za životno delo Podrum Radovanović: Piscu plaketa i barik od 225 litara najboljeg vina

JEDINSTVENA vinsko-književna nagrada "Podrum Radovanović", koja se dodeljuje za životno delo, uručena je juče u Krnjevu Radovanu Belom Markoviću.

- Nisam se nadao da ću se pridružiti dobitnicima ovog priznanja, Ljubomiru Simoviću, Dušanu Kovačeviću, Draganu Velikiću i Vidi Ognjenović. Tim pre, što se nisam istakao u "ambijentisanju vina" u mojim pričama i romanima. Naravno da toga ima, ali nisam o tome mislio - kaže, za "Novosti", Marković.

Nagradu čini velika plaketa i barik od 225 litara najboljeg Radovanovićevog vina, koji se dobitniku dostavlja u vidu 300 boca. Simbolično, pločica sa imenom Radovana Belog Markovića utisnuta je na jedno od buradi, a laureat je zauzvrat dao rukopis svoje besede "Čaša", ispisan u Biblioteci u Lajkovcu, kolekciju svojih sabranih dela od 13 knjiga, kao i rakiju.

PROČITAJTE JOŠ -VRH: Tekovinu klasične muzike predstavljaju na svež način široj publici

- Potičem, doduše, iz rakijske časti i ekumene, iz kolubarske Šumadije. Doneo sam rakiju iz domaćinske kuće podno Soko-grada. Za sada je maloletna i treba sa njom oprezno postupati - šaljivo dodaje Marković. - U mom selu i bejaše nekih vinograda kraj Kolubare, ali u mom kraju je dugo, dugo, vino bilo piće koje je retko ko imao i koristilo se za obredne i slavske potrebe. U srpskom jeziku, kulturi i tradiciji vino je zavetno, pričesno piće. Nagrada nije mala, i bez obzira na to što se moj svet suzio i proredio, ima dovoljno prijatelja sa kojima ću je podeliti.

Odluku o dobitniku jednoglasno je doneo žiri, koji su činili Vida Ognjenović (predsednik), Dušan Kovačević i Živorad Đorđević. Svečanosti su prisustvovali i Žarko Trebješanin, Nenad Hadži Maričić, Aleksandar Gatalica.

- Čekajući da mi se iz čaše veštačka vilica iskezi, dok odmiče vino kao od podneva dan (pošto sam šešir skinuo, uz lak naklon bivšem u sebi čoveku, kojino po oprljenom dlanu poslednji sitniš prebrajaše), uviđam da na pomenutoj čaši većinski vlasnik oštri žilete - započeo je besedu Marković, te nastavio: - Ali vino je tešiteljska tvar, uprkos svemu, pogotovo za onog ko se, s gaćama na štapu nekadašnje slave, šezdesetoj bliži.

Marković priznaje da se "bojao da nekoj čaši nažao ne učini", ali i tvrdi da "obeščašćena čaša nije isto što i obeščaš(ć)eni čovek":

- Sramno je žigosan ko iz takve čaše, za svog veka, bar jedared nije pio, a u ludničkim će se haljinama naći, nazdravljao. Čaša ničije žeđi nije mera, nego usrdna molitva vinu da dotrajalu stvarnost malo podupre, podšprajcuje.

OPIJAJU I OTREŽNjUJU

ŽELIM da se setimo i onih koji su, uz grozdne zasade, prvu školu u zemlji Srbiji baš u Krnjevu utemeljili, čime su simbolično najavljena i ovakva poklonjenja knjizi i čitanju. Molim se Gospodu da dobra sreća prati sve nas, uz plemenita vina i ushitnu lepotu časova ponad knjiga, koje opijaju tako što otrežnjuju - kazao je Radovan Beli Marković.