Subotički pozorišni podstanari ne odustaju: Premijere spremili u fabrici čipke

Premijerom predstave "Radnička hronika" u režiji Veljka Mićunovića po tekstu Petra Mihajlovića, subotičko Narodno pozorište na najlepšti način otvorilo je novu sezonu. Premijeru je imala i drama na mađarskom - komad "Ujvilag", a oba ansambla već uveliko rade na dve nove predstave. Sve ovo ne bi bilo čudno da subotički teatar već 13 godina nema svoju zgradu i podstanarske dane provodi u fabričkim halama nekadašnje fabrike čipke "Mladost".

- U obe drame probe su u punom jeku, spremaju predstave, tako da ćemo u decembru imati dve premijere "Sakati Bili sa Inišmana" sjajnog irskog pisca Martina Mekdone i operetu "Fekete Peter". Iduće godine očekuju nas još po dve premijere na oba jezika - drama na srpskom spremaće komade "Ko se boji Virdžinije Vulf" Edvarda Olbija i "Kus petlić" sjajnog Aleksandra Popovića, dok će drama na mađarskom publici doneti predstave "Testosteron" Andreja Saramonoviča i "Šogorice" Majkla Tremblaija. U sezoni imamo osam premijera, što je neverovatan uspeh za uslove u kojima radimo - kaže Miloš Stanković, direktor Narodnog pozorišta.

PROČITAJTE JOŠ: Živki u čast: Smotra dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja

Otkako je 2007. godine srušena zgrada Narodnog pozorišta u centru grada, teatar, sa svim radionicama i fundusima, smešten je u fabričkom kompleksu, a predstave se igraju u bisokopskoj sali "Jadrana".

- Zgradu pozorišta svi zovu "Skadar na Bojani", čekamo je već 13 godina, a za to vreme država plaća debelu kiriju. Prostor u kome smo nema ni blizu uslove koji su potrebni jednoj pozorišnoj kući, a uz to je izmešten i daleko od grada. Jedno vreme smo se nadali da ćemo se preseliti na Korzo u bivši Dom vojske, ali i taj prostor je oronuo i treba dosta uložiti u njega - objašnjava Stanković. - Tako da sada imamo samo scenu "Jadrana", koja takođe ne ispunjava pozorišne uslove. Pritom je to samo jedna scena u gradu, pa se na njoj održavaju festivali, skupovi, akademije... Dolazimo u situaciju da predstave koje nastanu nemamo gde da igramo, a svaka predstava mora da živi i da se razvija, da je vidi što više ljudi. Kada spremamo premijere, nedelju dana pred prvo izvođenje su generalne probe i ne možemo da imamo repertoar. Sada u decembru pripremamo dve predstave, što znači da će scena biti zauzeta dve nedelje, a onda ulazimo u praznike...

Predstava "Radnička hronika"

Međutim, pozorište nije samo zgrada, iako je Subotičanima ona neophodna. Pozorište su ljudi. Zbog toga subotički teatar apeluje na nadležne da im pomogne i u kadrovskom smislu.

- Ako bi nekako država i osnivači, Pokrajina i Grad, mogli da nam olakšaju muke dok ne dobijemo prostor u koji ćemo se useliti, to bi bilo u kadrovskom smislu, jer zaista na mnogim mestima imamo po jednog zaposlenog. Tako, na primer, svaka drama ima po jednu šminkerku i ako ona odsustvuje, ne možemo da pronađemo ko bi ih zamenio ili pritekao u pomoć ako je u pitanju neka veća ansambl predstava. Samo šest ljudi radi u tehnici i dekoru, a oni rade kao za dva pozorišta i nekad tokom jednog dana oni znaju po tri ili četiri puta da promene scenografiju - kaže Stanković. - U obe drame imamo po 17 glumaca, a voleo bih kada bi ih bilo bar 20, jer smo mi jedino pozorište koje radi na dva jezika. Naše predstave osvajaju brojne nagrade, i to bi trebalo da bude prepoznato. Od pokrajine smo dobili tri miliona dinara za nabavku kombi vozila, što nam olakšava posao, a u odnosu na ranije godine osnivači nas podržavaju, novac dolazi na vreme i mi do premijere možemo da isplatimo honorare svim spoljnim saradnicima i da imamo za materijal i opremu predstave.

PROČITAJTE JOŠ: Veliko brendiranje Srbije: Srpska filmska asocijacija svečano obeležila deset godina postojanja

Miloš pokazuje pukotine na zidu

DRAMA NA MAĐARSKOM VRAĆA PUBLIKU

Drama na mađarskom jeziku dobila je novu direktorku - glumicu Petronelu Kermeci, koja ima u planu da izmeni repertoarsku politiku, da privuče mlađu populaciju.

- U dramu na mađarskom moramo da vratimo publiku, da budu pune sale, da gledaoci iz Subotice ne gravitiraju prema pozorištima u Budimpešti ili Ujvideki sinhaz u Novom Sadu - kaže Stanković.