PRVOM Slobodanu među Srbima, kome je to ime, pre 150 godina, iz vere u ideale, nadenuo otac, profesor, ministar finansija, senator i poslanik - Vladimir Jovanović, poslednji predsednik Srpskog učenog društva, posvećena je izložba koju će večeras u Galeriji SANU, otvoriti predsednik naše najuglednije naučno-kulturne institucije, Vladimir Kostić.

Autor postavke "Svet i vreme Slobodana Jovanovića (1869-1958)", kojom se obeležava jubilej jednog od naših najcenjenijih naučnika i profesora, predsednika Srpske kraljevske akademije, rektora BU, dekana Pravnog fakulteta, urednika "Srpskog književnog glasnika", predsednika Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, osnivača i predsednika "Srpskog kulturnog kluba", je dr Boris Milosavljević, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.


PROČITAJTE JOŠ: Plaketa za Aleksandu Janković

Predsednik Organizacionog odbora za pripremu obeležavanja veka i po od Jovanovićevog rođenja je akademik Kosta Čavoški, a u četvrtak i petak u SANU će biti, tim povodom, održan i naučni skup. Posle aprilskog sloma, 1941. Jovanović kao potpredsednik vlade emigrira u Englesku, gde će provesti Drugi svetski rat, a jula 1946. godine u Beogradu je osuđen u odsustvu na 20 godina robije s prinudnim radom, uz konfiskaciju imovine. Umro je u Londonu 1958, a rehabilitovan je tek 2007. godine

- Umro je daleko od svog rodnog kraja ostavljajući iza sebe neverovatno veliko i vredno delo - naglasio je najavljujući izložbu akademik Čavoški.

Uz predstavljanje kapitalne intelektualne zaostavštine, kroz izdanja njegovih dela, čiji dijapazon se kretao od istorijskih, pravnih, do književnih, ova postavka fotografijama i dokumentima oživljava atmosferu u kojoj je živeo i stvarao. Njen deo su i dva portreta, dela Uroša Predića i Marka Murata, kao i citati Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić i drugih uglednih savremenika o Jovanoviću i njegovom radu.

- Veoma je teško razumeti da je neko ko se nalazio u središtu kulturnog i intelektualnog života jednog prostora bio tako lako zaboravljen - naglasio je autor postavke Boris Milosavljević.

Autor Boris Milosavljević

Na fotografijama su i njegov otac, majka, sestra Pravda, rođaci... Ali i kuća u kojoj je živeo u Siminoj ulici, gde je sada Dom zdravlja. Izložen je i originalni kanabe iz tog doma, koji je Muzeju primenjene umetnosti, šezdesetih godina prodala Jovanovićeva sestra. Postavka se završava kratkim filmom iz dvorišta porodične kuće, u kome posebnu "ulogu" imaju njegovi ljubimci - pas i mačka, ali i slajdovima sa krstarenja Mediteranom uoči Drugog svetskog rata.


PROČITAJTE JOŠ: Mira Banjac slavi 90. rođendan: U glumi nalazim svoju snagu, rad me je održao

Nepravda i zaborav koji su posle rata pali na njegov život i stvaralaštvo, počela je da se ispravlja početkom devedesetih, kada su ponovo objavljena njegova sabrana dela, dok su njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd, tek 2011. godine.


Kosta Čavoški obilazi postavku / Foto D. Milovanović

NISMO PRAVDOLjUBIVI

SESTRI Slobodana Jovanovića, otac Vladimir dao je ime Pravda, koje se manje nego njegovo "zapatilo" kod nas, istakao je u ponedeljak Kosta Čavoški:

- Kod nas sada ima dosta Slobodana i Slobodanki, ali ne i Pravdi. To je zbog toga što je u Srba, sloboda osnovno načelo i vrednost dok se do pravde mnogo ne drži. Mi smo slobodoljubivi, a nismo pravdoljubivi.