ŽIVIMO u opskurnom teatru posebne namene u režiji "Velikog brata", ovakav poredak moći svetu su razotkrili Snouden i Asanž, u umetničkoj formi svedočansta o njemu pokolenjima su ostavili Handke, Stoun i mnogi drugi, ali svet još nije spreman da rijaliti napusti. Nagoveštaj da era amerikanizacije ipak ima svoj kraj, može se pronaći u knjizi "Imperija iluzija (Kraj pismenosti - trijumf spektakla)" Krisa Hedžisa u izdanju Andrićevog instituta, koja je predstavljena publici uoči zatvaranja četvrtog Pozorišnog "Kustendorfa".

U panel diskusiji "Pozorište u društvu spektakla", a koja se najvećim delom bavila pomenutom knjigom, učestvovali su reditelji Emir Kusturica, Mladen Materić i Milan Nešković, glavni urednik "Večernjih novosti" Milorad Vučelić i pisac Milan Ružić.


PROČITAJTE JOŠ:
Otvoren četvrti međunarodni Pozorišni "Kustendorf"; Kustutica: Nagrada Handkeu potvrda da ne treba dati Kosmet (FOTO)

Emir Kusturica:

MLADI DEO EKSPERIMENTA

- Sadašnje generacije deo su eksperimenta, najvećeg upliva nauke u živote: ona je, sem što svako od nas uporno ostavlja "otiske prstiju" o svojoj privatnosti i intimi na internetu, paralelno ojačala vojnoindustrijski kompleks do neslućenih razmera. Sada imamo tezu da je Bliski istok ratište, ali ne možemo više dokučiti odakle migranti dolaze. Treba razjasniti, oni su tu, jer je rat postao osnovna komponenta ekonomije najvećih sila. A rasplet svega i krajnji cilj je osvajanje Rusije. Uveren sam da postoji takva zapadna agenda. Ili će je osvajati vojno, što nije nimalo lako, ili će ona imati dovoljan broj svojih liberala-izdajnika, koji će je predati u ruke zapadnog kapitala. Atlantski savez se drži svoje agende, održava globalni svet laži u kojima smo prinuđeni da živimo. Na najvećem iskušenju su Srbi. Srbija je na pragu dezintegracije i potpuni kolaps države će se desiti, ako priznamo nezavisnost Kosova i Metohije.

U američkom društvenom mehanizmu postoji nešto što je neotklonjivo, a to je sposobnost da se moć zloupotrebljava. Reč je o mnogobožačkoj državi koja u svojoj osnovi nema hrišćansku ideju, već postoji u sferi neopaganizma. I sam autor "Imperije iluzija" sa sobom je nosio iluziju o "civilizovanju" drugih, kao dopisnik sa ratišta. Pa je zatim video kako laž postaje istina.


Emir Kusturica


I u Srbiji imamo ljude za laži, poput Željka Mitrovića (koji pritom ne znaju za Dekarta) koji servira rijaliti, tj. tezu da pogled na ljudski život treba da bude objektivan. To je pornografski pogled na život. Objektivna slika je najgora fraza koja je dovela do tragedije, pa ljudi gledajući rijalitije, pomisle da treba da budu nadzirani 24 časa dnevno. Umetnost je uspešno marginalizovana brojem ovakvih sadržaja. Mi sada živimo na margini, pod nadzorom, pod algoritmom društvenih mreža. Svaki klik je dodavanje konopca onome ko će vas ako bude imao potrebe - obesiti. To je davanje otisaka prstiju, prepustili smo svoje biće masovnoj histeriji. Ljudi gube moć sintetizovanja iskustva - to kompjuter i mreža sada rade za čoveka, ujedno ga "pakujući" u sferu u kojoj je stalno dostupan. Sloboda je danas zato samo privid, a mi smo pristali na život bez tabua.


PROČITAJTE JOŠ:
Helen Hant, zvezda ratne drame "Svet u plamenu" - žena na braniku istine


Mladen Materić


Mladen Materić:

OTPOR DUHA

Zapadni svet je digao ruke od bilo kakve idealizacije. Stvari prihvata u najprizemnijem obliku. I insistira na produktivnosti i efikasnosti. Danas na primer, glasači glasaju za čoveka sa kojim bi možda otišli na kampovanje, ne biraju onoga koji ima najbolje ideje i sposobnost da ih realizuje. Dobili smo svet spektakla. Knjiga "Imperija iluzija" opisuje stanje u Americi sugerišući kraj jednog društva, ali je koncept globalni i uspostavljen je i u Srbiji. Mladi ljudi su ovde u dilemi da li da prihvataju način života i nametnutu površnost ili da sebi traže bolje osnove za život. Te bolje kriterijume je sve teže naći zbog kvantiteta negativnih upliva. Ali svetu spektakla se treba odupreti. Ispred mladih je iskušenje, da se prilagodiš i budeš direktor nečega, ili da se suprotstavljaš i postaneš ostvaren čovek sa sopstvenim stavom. Ja sam uvek za ovaj drugi izbor. Daleko od toga da je svako vreme isto. Kada sam ja bio mlad, imali smo takozvani slet i mitove i legende kojima su nas zatrpavali. Danas je još gore, jer je mnogo perfidnije. Na milionima platformi, dakle kvantitativno, u ogromnim razmerama, nude se neke lepe ili važne teme, poput ekologije, tolerancije, manjinskih prava... A na delu je isti manevar koji poziciji moći obezbeđuje da tu moć uvećava i održava. Na sreću, čovek ne može bez duha. Neka dokaz prolaznosti spektakla bude činjenica da pozorišta u svetu, pa i u Francuskoj gde ja živim i radim, beleže stalni porast broja gledalaca, predstave godišnje gleda više od 11 miliona ljudi. Tako je i u Srbiji.


Milorad Vučelić


Milorad Vučelić:

SVETKOVINA PRE SPEKTAKLA

Svet američkih "kečera", lažni, dobio je neslućene razmere, sada je pozornica za spektakl, a Naomi Klajn konstatuje šta se dešava na američnim izborima. Ona kaže da su izbori pre Trampovog uspeha postali informativno-zabavni program koji juri rejtinge. Tramp je drastično povećao nivo zabave u odnosu na važne informacije, pa i rejtinge. Kao veteranu zabavnih formi bilo mu je jasno da će izbore pretvoriti u rijaliti i da će pobediti najbolji takmičar koji ne mora biti najbolji državnik. Tramp je igrao ulogu velikog gazde i pobedio je u toj aleji velikana "kečera". To je zloćudna, opaka pojava, a može se u blažem obliku prepoznati na gotovo svim krajevima sveta.

Knjiga "Imperija iluzija" iznosi još istina: nauštrb spektakla, Amerikanci su zaboravili na stanje infrastrukture, na kanalizaciju, pa autor navodi kako se tone fekalija mešaju sa pijaćim izvorištima, kako sve više škola nema osnovne uslove za rad... Tramp je Amerikancima usred tog rijalitija otišao korak dalje, obećao je da će ove stvari ispraviti i "ponovo učiniti Ameriku velikom" i pobedio je. Knjiga sadrži i poneki zapadnjački stereotip kada autor piše o njemu manje poznatim temama, poput raspada Jugoslavije.

Spektaklu se suprotstavlja svetkovina, bazirana na tradiciji, na proverenom znanju. Ali, zabrinjavajuće je nepostojanje tačke nemira i otpora, ne vidi je ni autor "Imperije iluzija" kritikujući savremeni kapitalizam. Do promene nabolje će doći kada se otpor jasnije i jače uspostavi. Neka to bude ohrabrenje u svakodnevnom radu i ne samo u pozorištu.


PROČITAJTE JOŠ:
Egipatska književnica o pisanju u njenoj zemlji: Egipat nije samo Mahfuz


Panel-diskusija na "Kustendorfu"


Milan Nešković:

FOKUS NA BANALNOM

U pozorištu imamo floskulu koja ipak otkriva suštinu, da se ono ne bavi istinitim već verovatnim. Mi imamo puna pozorišta, možda je teatar najreprezentativnija naša umetnost u ovom trenutku. Može se takmičiti sa svetskim pozorištima. Ono je beg od "istine" masovnih medija, nudi beg od bivstvovanja u kome se samo čeka da nevolje prođu. A ljudi žive verujući u večnu sadašnjost, odustaje se od večnosti duše i mera važnih za ljudskost u životu. Nažalost, sami učestvujemo u društvu spektakla kada koristimo društvene mreže. Kada "okačimo" sliku sa zimovanja, bežimo od sopstvenog života, ali toga nismo svesni. To danas jeste neminovnost, taj je i fokus medija na banalnim temama. Tako se otklanja pažnja, sa važnih stvari.

Milan Ružić:

NAJGORE IZ AMERIKE

Od Amerikanaca smo preuzimali i najbolje stvari. Mi imamo prirodnu branu za najgore stvari, to je pravoslavlje. Mi tu branu izbegavamo, sebe smo stavili u prvi plan, pa se upakovali u "androide".