OSNOVANA kao jedno od prvih čitališta u srpskom narodu, pre 150 godina, Narodna biblioteka "Veljko Petrović" iz Bačke Palanke jubilej je dočekala sa više od 210.000 publikacija u svom fondu, i sa više od 7.000 redovnih članova.

Na svečanosti u čast rođendana, među viđenijim gostima bio je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je pre jedne decenije tu promovisao svoj roman "Mrak". Vulin je poželeo da biblioteka traje, a da njeni sugrađani razumeju šta imaju i koliko to vredi.

- Uvek je čovek mislio da je došlo nešto što će sasvim i zauvek zameniti i pisanu reč i knjigu, i uvek je čovek bio sasvim na pogrešnoj strani kada je to verovao - rekao je ministar Vulin.

Govoreći za "Novosti" o bogatoj istoriji bibliotekarstva u Bačkoj Palanci, direktor Miladin Zorić istakao je da ova institucija kulture, pored gradskog, ima i 13 ogranaka u svakom naseljenom mestu opštine.

Pročitajte još - Omaž Veljku Petroviću

Naš sagovornik, po obrazovanju akademski slikar, podseća da istorija knjižarstva i čitališta u Bačkoj Palanci započinje i teče paralelno sa nastankom i razvojem zanatstva i trgovine. Ljubitelji pisane reči tada su imali na raspolaganju 257 publikacija, da bi se već 1888. godine fond čitaonice povećao na 800 bibliotečkih jedinica. Prvi knjižničar bio je Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, a zapisničar Kosta Janković.

U svom bogatom i raznovrsnom delovanju, osnivači i članovi Srpske čitaonice, tada u okviru austrougarskih granica, nisu propuštali nijednu priliku da manifestuju svoj patriotizam. Za vreme srpsko-turskog rata 1886. godine, čitaonica je preko svojih članova prikupljala priloge po svim srpskim domaćinstvima za slabo opremljenu srpsku vojsku, a veliki broj omladinaca otišao je u Srbiju da pomogne u oslobodilačkoj borbi.

Miladin Zorić

Čitaonica je bila mesto gde su se održavala predavanja, besede, obeležavali datumi posvećeni Vuku, Dositeju, Branku Radičeviću i drugim značajnim ličnostima naše kulturne istorije. Takav duh zadržao se do današnjih dana.

SPALjIVANjE "SUMNjIVIH" NASLOVA

TRAGIČNA je bila sudbina knjižnog fonda u toku Drugog svetskog rata i do kraja 1946. godine. Sve "sumnjive" knjige su spaljene tokom rata, da bi njih oko 5.000, u posleratnom periodu bilo smešteno u kući Miškov (na uglu Miletićeve i Kralja Petra). Deo knjiga završio je i u fondu Biblioteke Matice srpske. Na osnovu pečata na njima, utvrđena je godina osnivanja palanačke čitaonice.