Trostruki jubilej, 90 godina od rođenja i decenija od odlaska Milorada Pavića (1929-2009), kao i 35 godina od pojave njegovog najslavnijeg dela "Hazarski rečnik", biće obeležen maštovitom multimedijalnom izložbom koja će biti otvorena večeras (19.00) u Biblioteci Grada Beograda - na dan rođenja velikog pisca moćne međunarodne reputacije.

Autori izložbe plakata u obliku slova, Isidora Injac, Vladislava Ivković Marković i Marjan Marinković potrudili su se da postavka liči na čitanje Pavićeve proze, o čemu, za "Novosti" kažu:

- Budući da su relevantni kritičari igru i oneobičavanje označili kao stožere Pavićeve poetike, odlučili smo da se i sami, prikazujući njegovo delo, poslužimo ovim izražajnim sredstvima. Iznedrena je ideja o Paviću od Š do A, koja nam pisca sa lulom pokazuje putem 30 slova, razbacanih po belini galerijskih zidova, koju bi maštoviti posmatrač mogao lako doživeti kao stranice neke neobične knjige. Svako slovo ima svoju jedinstvenu formu i klicu jedinstvenog značenja. Pored toga, u svako slovo-telo upisani su i pojmovi - odrednice i slike koje korespondiraju sa njim. Izložba je svojevrsnim rečnikom o Paviću sastavljena od pojmova-odrednica i slika koje treba da ga predstave i objasne, služeći se delovima piščevih tekstova, i tekstova njegovih najboljih tumača.

Autor predgovora za katalog dr Jovan Delić ukazuje da su slova kreativno ispreturana, tako da je "čitalac", odnosno posetilac u situaciji da sam sastavi "priču" po redu koji odabere i da se sam orijentiše u svetu Pavićeve proze.

- Pođimo od kraja, od slova Š, od odrednice "Šav": možda je tu sažet Pavićev duh, njegovi napori da se napravi spoj između stare i nove srpske književnosti, između vizantijskog nasleđa i 17, 18. i 19. veka. I 20, naravno, u kome je stvarao i njegovu poslednju četvrt snažno obeležio. Pavić je, više nego iko, osećao da su Sveti Sava i Miloš Crnjanski veoma bliske figure - ističe Delić. - Pavić je mislio u globalnim, epohalnom kategorijama, i nije mogao prihvatiti da novija srpska književnost nema duboke veze sa Vizantijom, a preko nje sa antičkom grčkom i rimskom književnošću i kulturom odnosno sa Biblijom i judeo-hrišćanskom tradicijom. Poput svojih junaka plivao je kroz vreme, spajajući epohe i civilizacije.


PROČITAJTE JOŠ - Rediteljka Teona Strugar Mitevska: Predati se, prilagoditi ili se boriti?!


Ukazujući na značaj romana o Hazarima, koji nisu sačuvali svoj identitet ni svoju istoriju, Delić kaže:

- Previše su verovali u tuđu pamet i u tuđu priču o sebi, pa su postali hrana tuđih ideologija i žrtva tuđe pameti. A bez svoje priče i istorije, bez svoje knjige, nema identiteta i gubi se mesto u istoriji i svetu. "Hazarski rečnik" je univerzalan - jednako opominjući za velike i male države i narode. Istorijska scena je tragično dinamična, a slavni protagonisti često stradaju.



Posetioci će biti u prilici da slušaju omiljenu muziku velikog pisca, da prelistaju skenirani rukopis "Hazarskog rečnika", da slušaju razgovore sa Pavićem. Taj video-materijal biće dostupan svim prolaznicima u Knez Mihailovoj jer će se ekrani sa ozvučenjima nalaziti u izlozima biblioteke. Na samom otvaranju na platou, ispred BGB, specijalnim efektima smenjivaće se prevodi "Hazarskog rečnika" koji je do sada objavljen na 38 jezika. Izložbu će otvoriti Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke, Jasmina Mihajlović, supruga velikog pisca, i Ivan Pavić, slikar i pisac, sin Milorada Pavića.



U DECEMBRU U PARIZU

OVA izložba se u decembru seli u Pariz - kaže, za "Novosti", Jasmina Mihajlović. - Matica srpska je pripremila veliki zbornik sa temom "Recepcija Pavića u svetu", koji pored tekstova sadrži foto-album sa do sada neobjavljenim slikama. Na predstojećem Sajmu knjiga biće tri tribine posvećene Pavićevom stvaralaštvu, vezane za njegov nacionalni i internacionalni značaj. S obzirom na ove jubileje, čudi činjenica da još ne postoji nijedna nagrada vezana za Pavićevo ime, niti se barem jedna knjižara zove po njemu.