JEDNA stvar je boriti se iz šume, oboriti vladu ili blokirati grad i ulice, a sasvim drugo je stvoriti i izgraditi bolje društvo. Ne ostavljamo deci samo kuću i novac. Ostavljamo im državu u kojoj žive.

Ovim rečima najpoznatiji svetski revolucionar Ernesto Če Gevara "progovara" na stranicama knjige Marka Krstića "Mundo libre" (koju je nedavno objavila "Laguna"). Poznati pisac i dobitnik nagrade "Branko Ćopić" svoj novi roman posvetio je ikoni slobodarskog sveta i njegovim poslednjim danima, provedenim u šumama Bolivije. Krstićev Komandante predstavljen je kao čovek, a ne kao mit, kao neko kome nedostaje porodica, ko razume strah svojih saboraca, ko zna sopstvena ograničenja...

- Veoma mi je bilo stalo da prikažem Čea, naročito u tim poslednjim danima u bolivijskim šumama, kroz jednu manje poznatu, intimniju prizmu - kao čoveka sa svojim strahovima, sumnjama, koji je istovremeno i "komandante" i otac, i čovek i heroj. Stalna unutrašnja borba koju je proživljavao, između doma i šume, porodice i saboraca, realnog i mogućeg. Baš zato što je bio svestan svojih ograničenja, čak i zdravstvenih, njegova žrtva je bila još veća - objašnjava, za "Novosti", Marko Krstić.

Po rečima autora, roman jeste baziran na istorijskim događajima, ali su ga, mnogo više od zvanične verzije Če Gevarine smrti zanimali uloga i duhovni preokret Antonija Argedasa, bolivijskog ministra policije.

Pročitajte još - Če Gevara i dalje živi

- Bez tog čoveka, verovatno bi istorija drugačije izgledala, a Čeov dnevnik iz Bolivije ostao bi zapečaćen u arhivama CIA - smatra Krstić.

Na pitanje zašto je odabrao baš Če Gevaru za svog junaka, naš sagovornik ima jednostavan odgovor:

- Zato što je heroj! A nama su u ovom konzumerskom i oportunističkom vremenu u kome

postoji samo privid slobode, potrebni heroji. Nema mnogo ljudi u istoriji sveta, još od Sokrata i Hrista, koji su kao on žrtvovali život za svoja ubeđenja i ličnim primerom menjali postojeći poredak, posebno u modernom dobu. U tom smislu, da li je 21. ili 20. ili 10. vek, nije uopšte važno. Velika dela zauvek ostaju velika, kao i čovekova potreba za elementarnom slobodom, nezavisno od društvenog i istorijskog konteksta u kojima se to događa. Vreme prolazi, ali prave ideje uvek ostaju iste, univerzalne. Zato je "Mundo libre" istovremeno i metafizičan i realističan roman.

Iako je najpoznatiji Čeov portret odštampan na majicama u milionskim tiražima obišao planetu, sve je manji broj ljudi koji bilo šta znaju o životu verovatno najpoznatijeg Latinoamerikanca.

Pročitajte još - Neukrotiva sila zvana Če

Savremeni konzumerizam jeste obesmislio Čea, pretvorivši ga u brend i globalnu pop ikonu. U to ime, moj roman "Mundo libre" je upućen i njima. Da upoznaju lik i delo čoveka koga nose na grudima - u suprotnom, majica postaje samo modni detalj, poza ili hipsteraj. Na kraju, ko kaže da za ideale ginu budale? Možda smo budale baš mi, misleći da su oni budale - zaključuje Krstić.

foto P.Mitić

I DANAS GA ŽALE

ČE Gevara je i danas jedan od najpoznatijih simbola slobode i pobune na svetu, ali njegovo ime "uzimaju u usta" i oni čija je "borba" daleko od njegove.

To je tačno, ali meni je mnogo važnija činjenica da je obeležavanju pedesetogodišnjice njegove smrti u Havani, prisustvovalo milion ljudi. Iz svih delova sveta. To nešto govori - kaže Krstić.