Muhamed Salmavi: Vreme je da ponovo budemo nesvrstani

EGIPATSKI književnik Muhamed Salmavi, jedan od gostiju na predstojećem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, poznat je širom arapskog sveta. U dugu književnu karijeru upisao je više od trideset naslova. Njegov roman "Krila leptira", u kom je pisao o dešavanjima u Egiptu koja su prethodila 2011. godini, Arapskom proleću, preveden je na više svetskih jezika, dok se njegova autobiografija "Dan, ili skoro da jeste" smatra jednom od najjačih životnih priča.

Salmavi je dugo bio predsednik egipatskog udruženja književnika, generalni sekretar arapske i afričko-azijske unije pisaca, glavni urednik lista "Al Ahrem Hebdo". Dobitnik je nacionalnog Ordena za književnost i više međunarodnih nagrada.

PROČITAJTE JOŠ - EGIPĆANI SPREMAJU BOGAT PROGRAM ZA SAJAM KNjIGA: Od faraona do ličnih priča

- Na Beogradskom sajmu knjiga desiće se dugoočekivani susret egipatske i srpske kulture, ali i naših naroda - kaže Salmavi za "Novosti". - Naš istorijski odnos i prijateljstvo, koji su dostigli vrhunac sredinom 20. veka, zaustavljeni su nizom političkih događaja, koji su nas udaljavali. Vreme je da nastavimo put saradnje, ne samo političke, kojoj su naše ambasade dale veliki doprinos, već i na polju kulture. Jer, kultura, više nego išta drugo, povezuje ljude.

* U Beograd ne dolazite prvi put...

- Više puta sam posetio Beograd. Prvi put, dok je bio glavni grad Jugoslavije, a onda sam ponovo došao pre nekoliko godina na konferenciju PEN centra. Nosim lepe uspomene i na grad i na ljude koji žive u njemu. Neki od vaših klasika veoma su poznati u Egiptu. "Na Drini ćuprija" Ive Andrića doživela je više izdanja na arapskom jeziku.

PROČITAJTE JOŠ - Radost čitanja sa papira

Dok sam bio u Beogradu, saznao sam da je naš nobelovac Nagib Mahfuz dobro poznat vašim čitaocima. Duga je istorija egipatske i srpske književnosti. I mi smo, i vi ste ponosni na to, ali moramo znati više jedni o drugima. Veliki Andrić nije jedini srpski pisac. Ne bi trebalo da zanemarimo ni Danila Kiša, Miloša Crnjanskog... Osim Mahfuza, veliki doprinos egipatskoj književnosti dali su Jusuf Idris, Tevfik Al-Hakim, Fathi Ganem.

* Egipatska književnost, posebno savremena, gotovo je potpuno nepoznata našim čitaocima. Mislite li da će joj ovogodišnji nastup Egipta otvoriti vrata?

- Da. Iskreno se nadam da će ovogodišnji nastup Egipta kao počasnog gosta biti dobra prilika da se vaši izdavači i čitaoci bolje upoznaju sa našom savremenom književnom scenom. Nadam se da će i egipatski izdavači, koji dolaze u Beograd, otkriti vaše savremene pisce i da ćemo imati mnogo novih prevoda sa obe strane. Sajmovi knjiga predstavljaju retku priliku za direktne kontakte, a ne da se upoznajemo preko stranih prevoda. Predložiću da se na sajmu potpiše sporazum da se tokom naredne godine prevede po 20 knjiga savremenih pisaca. To je moj san, a taj san se može ostvariti samo ako postoji dovoljno snage i volje.

Foto Promo

* Bili ste na čelu egipatskog udruženja pisaca punu deceniju, koliko je važna uloga intelektualaca, ne samo u udruženju?

- Egipat ima sto miliona stanovnika i uloga intelektualaca kod nas je oduvek bila važna. Broj intelektualaca premašuje broj mnogih punopravnih članica u Ujedinjenim nacijama. Tokom revolucije u januaru 2011, poznate kao Arapsko proleće, intelektualci su bili na prvom mestu. Kao što su u vreme francuske revolucije bile poruke Rusoa, Voltera i Didroa, tekstovi egipatskih pisaca predvodili su mase ljudi koji su se okupili na trgu Tahir. Nikada neću zaboraviti dan kada su nas mladi revolucionari posetili u udruženju pisaca, kako bi nam zahvalili za naša književna dela bez kojih, kako su rekli, revolucija ne bi bila moguća.

* Vaš roman "Krila leptira" preveden je na nekoliko jezika. Hoćete li ga predstaviti u Beogradu?

- Nekoliko mojih knjiga biće predstavljeno na sajmu. Roman "Krila leptira" bio je putokaz mladim revolucionarima, generalno, smatra se romanom koji je predskazao Arapsko proleće. Predstaviću i svoje memoare "Dan, ili samo da jeste", koji su prošle godine izašli na arapskom jeziku i imali su mnogo uspeha. To je moja autobiografija, ali i biografija novije istorije Egipta. Knjiga počinje mojim rođenjem posle Drugog svetskog rata, a završnica je kada sam se pridružio Komitetu 50. Nama je 2014. povereno pisanje novog ustava Egipta.

* Objavili ste knjigu o Nagibu Mahfuzu, otkrili i da je samo tri puta otputovao iz Kaira. Jedno od mesta koje je posetio bio je Beograd...

- Iako je Mahfuz bio sledbenik najnovijih trendova u svetskoj literaturi, nije baš voleo da putuje. Jednom mi je rekao: "putujem svojom maštom." Ali, u avgustu 1959. je sa delegacijom egipatskih pisaca posetio Beograd. Članove delegacije lično je izabrao Gamal Abdel Naser. Mahfuz je znao koliko je Naser bio blizak sa Josipom Brozom Titom i nije mogao da odbije putovanje. Kada se vratio u Kairo, bio je vrlo zadovoljan posetom. Govorio mi je da je vaša zemlja prepuna prelepih pejzaža, planina i jezera. Bio je tužan što nije upoznao više jugoslovenskih pisaca, poseta je bila u avgustu i mnogi su bili na odmoru. Osim Beograda, Mahfuz je tada posetio i Zagreb, Ljubljanu, Split i Dubrovnik.

* Bili ste dobri prijatelji, toliko da vas je Mahfuz izabrao da u njegovo ime primite Nobelovu nagradu...

- Počastvovan sam što me je Mahvuz izabrao za ličnog predstavnika na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za književnost u Stokholmu 1988. godine. Prvi put u 90 godina Nobelova nagrada dodeljena je arapskom piscu. Bila je to sjajna prilika. Mahfuz je bio veoma srećan što je dobio nagradu, ali on je bio jednostavan čovek koji se nije mnogo obazirao na ceremoniju i zato je tražio da ga zamenim. Bila je to nacionalna proslava za nas u Egiptu, ali i širom arapskog sveta.

Foto Promo

* Od početka ovog veka Egipat su potresali nemiri, koliko je stabilniji danas i kako ga vidite sutra?

- Egipat prolazi kroz period transformacije. Po završetku Naserove ere, zaustavljen je napredak u razvoju naše zemlje. Četiri decenije smo bili u zastoju, svi aspekti našeg života su se pogoršali, od infrastrukture, obrazovanja do zdravstvene zaštite. To je dovelo do Arapskog proleća, posle čega je usledilo mnogo turbulencija. Tek je poslednjih godina naša država povratila stabilnost. Sada smo na dobrom putu. Zemlja se obnavlja, ali i dalje plaćamo za loše upravljanje tokom poslednje četiri decenije. Budući da sam u "Krilima leptira" predskazao izbijanje revolucije, od mene se često traži da predvidim budućnost. Ali, ako ste na pravom putu, nisu vam potrebna nikakva predviđanja da biste videli svetlu budućnost na kraju tunela.

* Mogu li zemlje van blokova uticati na svetsku politiku kao što je to činio svojevremeno Pokret nesvrstanih?

- Svetom dominiraju veliki politički blokovi: SAD, Rusija, Kina i EU, ali ne smemo da zaboravimo i druge sile u nastajanju, poput Indije i Brazila. Manje zemlje imaju izbor, ili da postanu satelit jedne od velikih sila, ili da se okupe i formiraju svoju vlast. Najbolji izbor je onaj koji su vaša i naša zemlja napravile pedesetih godina prošlog veka. Više nego ikad ranije, sada moramo da donesemo takvu odluku ako želimo da imamo mesto pod suncem. N