Objavljeno delo Mala Antanta 1919-1938

DELO češkog istoričara, profesora Zdenjeka Sladeka "Mala Antanta 1919-1938", koje je upravo objavio "Službeni glasnik" u prevodu Vladana Matića, bavi se manje poznatom političkom istorijom posle Velikog rata. Tačnije, stvaranjem i svrhom pakta nazvanog Mala Antanta, koga su stvorile Čehoslovačka, Jugoslavija i Rumunija.

Taj savez su podržale velike sile, kako smatra ovaj autor, jer im je služio kao "sanitarni kordon" protiv Sovjetskog Saveza i širenja boljševizma. Kada je nacizam zavladao Nemačkom, zapadne sile su odlučile da je Treći rajh bolja brana od komunizma. Francuska je 1936. prepustila demilitarizovanu Rajnsku oblast Hitlerovim vojnicima, Versajski ugovor je prestao da postoji. Britanci su još odranije podržavali nacističku Nemačku.

- Pokazalo se da sudbine srednje i jugoistočne Evrope ne zavisi ni od Društva naroda, ni od Francuske, već od Nemačke i Italije. Veliku Britaniju nije zanimao ovaj deo Evrope i bila je spremna da u njemu žrtvuje više važnih političkih, vojnih i ekonomskih pozicija. Time je sudbina Male Antante i cele srednje i jugoistočne Evrope bila unapred odlučena - zaključuje Sladek.

Prema mišljenju češkog istoričara, "večna" prijateljstva malih zemalja sa velikim silama traju koliko i interesi ovih drugih. Bez strasti i navijačkog duha, u ovoj knjizi, s mnoštvom detalja, autor izučava međuratni period, i opisuje ga tako da se mogu naslutiti koreni potonjih evropskih savezništava i sukoba, sve do današnjih.

Jugoslavija je, kako objašnjava, zbog jadranskog primorja i Albanije ušla u sukob sa silom pobednicom Italijom, koji ju je skupo koštao. Savezničku Francusku interesovala je pre svega naplata ratnog materijala koji je isporučila vojsci Kraljevine Srbije za borbu protiv zajedničkog neprijatelja. Srbija, značajan ratni saveznik sila Antante, u knjizi se praktično ne pominje, jer se od 1918. utopila u Kraljevinu SHS i prestala da postoji kao međunarodni subjekt.

Sladekova knjiga nudi sliku posleratne Evrope u kojoj velike sile nisu bile zainteresovane za novi i pravedniji svet, već da sebi obezbede redovnu isplatu ratne odštete. Zato su više pomagali bivšim neprijateljima da ponovo stanu na noge, nego dojučerašnjim saveznicima. Slično se ponovilo i posle Drugog svetskog rata.

POBEĐENI POBEDNICI

DRŽAVE članice Male Antante su posle rata, kao naslednice austrougarskih teritorija, morale da otplaćuju velikim silama kredite koje su nasledile od Crno-žute monarhije, dok su ratne reparacije visile na dugom štapu. Razorena Srbija, opterećena ogromnim ratnim zajmovima, postala je žrtva svoje pobede. Ona je u južnoslovenskoj državi postala proizvođač jeftine hrane i sirovina, a istu ulogu Jugoslavija je igrala u Maloj Antanti.