OPROŠTAJ OD VLADIMIRA VELIČKOVIĆA: Zbogom dragi gospodine profesore, veliko vam hvala za sve što ste učinili za nas

OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

ZBOGOM dragi gospodine profesore, veliko vam hvala za sve što ste učinili za nas.

Ove reči, propraćene dugim aplauzom, jednog od bivših studenata Vladimira Veličkovića na čuvenom Bozaru, opisuju atmosferu koja je u sredu uveče vladala u Svečanoj sali pariske Likovne akademije na oproštaju od velikog pedagoga, umetnika i čoveka.

Pretesna je bila velika sala da primi sve zainteresovane koji su došli na omaž nedavno preminulom srpskom i francuskom akademiku. U prisustvu supruge Maristele i sina Vuka, ređali su se za govornicom dirnuti prijatelji, studenti, galeristi, kritičari, ističući da nije bilo profesora koga su studenti toliko voleli i s kojim su se rastajali u suzama posle završenih studija. Na rukama su ga, svojevremeno, trijumfalno ispratili u penziju.

A on je nastavljao da im pruža savete i pomaže im i posle izlaska sa klase. Bio je pun topline, uvek na raspolaganju. Svi do jednoga imaju lepe uspomene.

- Duboko nas je transformisao, za ceo život, nije nam samo preneo ljubav prema slikarstvu, već i volju da idemo do kraja - poručio je Nebojša Vukadinović, jedan od njegovih prvih studenata.

Pročitajte još - POSLEDNjI POZDRAV LEGENDI: Sahranjen Vladimir Veličković (FOTO)

Bogdan Pavlović, s njegove klase tokom devedesetih, istakao je internacionalni aspekt koji je postojao u Veličkovićevom ateljeu, sa studentima različitog porekla, poetike i estetskog pristupa umetnosti.

- Ujedinitelj te dinamike bio je naš dragi profesor - rekao je Pavlović.

Svedočio je o njegovom humanom odnosu prema bližnjima, studentima, koje je ohrabrivao, pratio, savetovao, čuvao sa njima prijateljske odnose:

- Nije reagovao samo rečima, već i delima. Mnoge stipendije i nagrade njegovi bivši studenti dobijali su zahvaljujući njemu i njegovoj posvećenosti.

Oproštaj od srpskog i francuskog akademika u svečanoj sali Bozara

Devedesetih, primio je mnoge koji su bili pogođeni ratom i raspadom bivše Jugoslavije.

- Umeo je da diskretno kanališe našu tugu i beznađe ka umetnosti i kreaciji - zaključio je Pavlović, govoreći o Veličkoviću kao uspravnom čoveku i etičkom simbolu.

Slikar An Lor Sakrist je prenela osećanje mnogih njegovih bivših studenata, koji su se, saznajući za njegovu smrt, kako je rekla, osetili, odjednom, usamljeni i mali.

- Nikada neću zaboraviti taj pogled, u isto vreme, blagonaklon i zahtevan. Uvek nam je pomagao i uvek je insistirao na radu - rekla je Sakrist.

Posvedočila je i koliko je važno bilo njegovo mišljenje za kreiranje umetničkih događanja u Parizu.

- Došao je iznenada, petnaest minuta pred zatvaranje moje izložbe 2006. godine, u jednoj pariskoj galeriji. Bila sam presrećna. Parkirao je svoj "golf", obišao postavku bez ijedne reči, a onda mi kazao: "Bravo, umetniče." To mi je neizmerno značilo - prenela je An Lor Sakrist.

Neki Veličkovićevi studenti su i sami postali profesori, kao Žilijen Siržak, koji se prisetio kako je Veličković diskretno prolazio pored njih dok bi radili, zastajao i pronalazio tačnu reč, vrlo kratak komentar, na pravom mestu, oko crteža ili strukture slike. Mnogo su im značile i izložbe koje je za svoje studente organizovao u Beogradu.

- U njegovom ateljeu, fabrici košmara i užasa koje čovek može da proizvede, u isto vreme je postojala neverovatna vitalnost - rekao je Siržak.

Akademik Filip Garel se prisetio njegove prve velike izložbe 1967. godine u pariskoj galeriji "Dragon", kada se, odmah, prikazao kao stvaralac s velikom umetničkom autoritativnošću.

- Teško je davao svoje prijateljstvo, ali kada bi to bio slučaj, to je bilo za ceo život - istakao je galerista Patrik Trigano.

Govor Veličkovićevog bivšeg studenta

O Vladi je govorio kao o slikaru tragične vizije sveta bez ustupaka, s direktnom porukom izuzetne efikasnosti, slikaru stalne borbe čoveka sa samim sobom u sudaru sa destruktivnim i ubilačkim instinktom, jednom od najvećih svetskih umetnika.

- Čini se kao da su njegovi crteži rađeni skalpelom kojim je precizno skidao slojeve života da bi stigao do užasa izdižući ga da bi od svojih slika pravio ožiljke vremena nasilja - poručio je Trigano.

Pročitajte još - KOMEMORACIJA VLADIMIRU VELIČKOVIĆU: Slikao surovu istinu (FOTO)

Za kritičarku umetnosti Lidiju Harambur, pogled Vladimira Veličkovića je sve govorio, bez komentara i kritika.

- Pored sve tragedije kroz koju su svet i njegova zemlja prolazili, bio je čovek nežnosti i ljubavi - istakla je Harambur, s kojom je nekoliko meseci pred smrt počeo da radi na velikoj monografiji.

Sin Vuk sa Tomom Garevskim

A koliko je Vladimir Veličković bio cenjen na svetskom planu, istakao je i čuveni galerista Erve Odermat (96).

- U mojoj dugoj karijeri, Vlada ima naročito mesto. Imao sam čast i zadovoljstvo da mu organizujem dve velike izložbe. Jednog dana u moju galeriju je ušao veliki gospodin, koga sam prepoznao, iako sam ga pre toga video samo na fotografijama. Bio je to čuveni Fransis Bejkon. Rekao mi je: "Znate li zašto sam kod vas? Da bih video slike Vladimira Veličkovića!" Postali smo kasnije prijatelji. Bejkon je bezgranično obožavao Veličkovićevo delo. To je pokazuje koliko nas je veliki umetnik napustio.

SUSRETI SA PLATNIMA

UČESNICI na omažu govorili su o Veličkovićevom beskompropisnom i emotivno jakom slikarstvu, o njegovoj ljubavi prema Srbiji i Jugoslaviji, revoltiranosti protiv nepravde, netolerancije i varvarstva, lepoti koja ga okruživala.

- Čak je i tortura na njegovim slikama bila lepa - rekao je jedan od njegovih studenata, naglašavajući da je bila izuzetna privilegija ući u njegov atelje, gde je bio sam okružen svojim velikim slikama i u kome su svi koji bi ulazili intenzivno preživljavali njegova platna.