Sepe Bajens uključuje publiku u svoju predstavu "Pozvani", tako što ih animatori izvuku nasred scene i, hoće-neće, oni moraju da se igraju sa njima. A ko to ne želi, ne treba da se oseća "pozvanim". Nemo prisustvo kao da ometa parti "pozvanih", pa se predstava čini predugom za puko istraživanje o interakciji publike i učesnika, koje je Bajensu na srcu. I opet - šta je imerzivno, šta participativno, a šta interaktivno pozorište?...Nosi se ogroman kanap na ramenima, koji podseća na zmiju, izvlače se gledaoci, koji sede potom na njemu, da menjaju mesta, ili da izvedu neke plesne figure sa učesnicima, trči se ukrug, lagano ili brzo, muzika je živa, vrlo dobra... Kakva koreografija će nastati u saradnji publike i izvođača, koji ne deluju kao profesionalci, nego su raznoliki, po veštini, boji, polu, uzrastu...?

Ako je to referenca na "raspad zajednice", kako 53. Bitef implicira, onda smo mi, koji samo posmatramo, ne želeći da se uključimo u partijanje, ta raspadnuta zajednica?... A oni, koji đuskaju i trče, oni su taj ponovno uspostavljen kolektivitet?...


PROČITAJTE JOŠ: POZORIŠNA KRITIKA - 53. BITEF: O mesu, betonu i kesama na glavi

Čini se da Sepe Bajens i Ultima Vez, baveći se istraživanjem scenskog prostora, opet više pripadaju svetu hepeninga, nego pozorišnom performansu. Za ovo drugo, bilo bi neophodno uspostaviti paradigmu, koja bi pokazala presek onih, koji učestvuju sa obe strane - i članova trupe, i gledalaca. Da li neko može da trči brzo, i da li je gibak, da sedi na podu, ustaje sa njega i da se ispruži pored učesnika, nije baš karakterna osobina. Štaviše, ovakva predstava je pomalo i uvredljiva, za one koji su odavno, a ne od skoro Bitefovci. Ne baš prijatno iskustvo.

U "pozivu za zajedništvo" Sepe Bajensa, u poslednjoj prikazanoj predstavi 53. Bitefa, "Pozvani", mogao se istražiti niz drugačijih akcija, da bi bilo obostrano otkrivajuće i značajno, što je, priča se, uloga pozorišne umetnosti. Za koga je to bilo podsticajno?... Možda za ljubitelje i polaznike interaktivnih pozorišnih radionica, psihodramu, ili REBT seanse.

Poništavajući razlike, što je za svaku pohvalu, ova predstava ih, upravo, potencira.