Dragan Stojanović: Zlo koje je neoprostivo

U knjizi novela "Ćerka španskog borca" pokušao sam da rasvetlim šta se s nama zbilo u dvadesetom veku, na šta je izašlo to što smo radili ili što nam je nametano, čemu ima utehe a čemu nema: šta nipošto nije smelo da se dogodi, a dogodilo se. Trebalo je - tako osećam - u tome svemu biti kratak, ali ne i sasušen, "brz" na dosta dugom putu.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe Dragan Stojanović (1945), koji je za ovo delo, u izdanju Doma kulture "Studentski grad", pre nekoliko dana dobio prestižnu Andrićevu nagradu.

* Žiri je dobro uočio da je vaša knjiga na tragu Andrićeve proze, o kojoj ste inače napisali obimnu studiju "Lepa bića Ive Andrića". Čime to srpski nobelovac inspiriše i današnje pisce?

- Andrić daje trajan i nezamenljiv podsticaj u nastojanju da se preko književnosti dođe do istorijskog samoosvešćenja i sagleda usud pojedinca u sudarima velikih i malih "sila". Na vrhunskom nivou, na drugačiji način, svojim romanima i pripovetkama takav podsticaj daju i Miloš Crnjanski i Ćamil Sijarić. U tom trouglu sagledavamo šta nas je sve zadesilo, šta je u proteklim vekovima moralo i šta nije moralo biti, šta se nije desilo, a moglo je i trebalo je da se desi. Naravno, gledano nešto dalje unazad, tu je i najznačajniji srpski pisac, Njegoš, čije reči "Svijet je ovaj tiran tiraninu, kamoli duši blagorodnoj" i "slamka među vihorove", stalno treba da imamo na umu.

Nažalost, u savremenoj književnosti ima i pokušaja da se Andrić difamira kao ličnost, čime autori koji se time bave postižu samo to da difamiraju sami sebe. Na to je ukazao Dušan Glišović u svojim odličnim knjigama o Andriću kao diplomati.

PROČITAJTE JOŠ - Hašekov smeh nad ludnicom sveta

* U prve dve priče, "Patro" i "Erihova smrt", u zbivanja su upletene neke stvarne i istorijske ličnosti. S kojim ciljem?

- Kada istorijske ličnosti postaju književni likovi, pisac stiče izvesnu slobodu da sažme i preoblikuje stvarnost koja čini njegovu sižejnu građu, u skladu sa specifičnom logikom pripovedanja; važno je da tu slobodu ne zloupotrebljava, što se najčešće dešava tzv. angažovanim piscima. Ako nešto ne volim, to je "angažovana književnost".

* Treća priča, prema kojoj je knjiga naslovljena, kazuje o našim vremenima i savremenim junacima. Koliko je doba koje živimo podsticajno, a u kojoj meri destimulativno za savremene pisce?

- Za pisca je svako vreme dobro i stimulativno. Zavisi šta će u njemu videti, otkriti, i šta će sa tim što je otkrio i video uraditi. Meni je bilo važno da se čuje da ne postoji apsolutno zlo, jer svet u tom slučaju uopšte ne bi mogao postojati, ali da postoji apsolutno neoprostivo zlo. Nije dovoljno ne zaboraviti. Ili ponavljati, u svečanim prilikama: "da se više nikad ne ponovi". Naročito političari vole tu formulaciju. Kao i onu "da našoj deci bude bolje". Onda rade to što rade. Pobednici se useljavaju u tuđe kuće, to je jedna od "tema" koja prati moju generaciju. Šta je bilo posle s njihovim sinovima i kćerima? Zašto se neke stvari takoreći neumitno ponavljaju? Istorija je svugde, pa i ovde, niz gnusoba zločina, mada, razume se, nije samo to. Dan će osvanuti, pa osvanuti, bez obzira na sve.

PROČITAJTE JOŠ - Draganu Stojanoviću "Andrićeva nagrada"

* Kao dugogodišnji predavač svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde ste sada profesor emeritus, u kojoj meri ste se trudili da vaše priče budu univerzalne?

- Pre nekoliko godina mogla se čuti reklama: "Svetsko a naše". Mislim da se odnosila na pivo. Sad, posle više decenija provedenih uz Gilgameša pa dalje, sve do, recimo, Tomasa Mana i Borhesa, mislim da današnji pisac ovde ima šansu da najdalje "dobaci" ako se rukovodi devizom: "Naše a svetsko". Samo, ne treba se usiljavati da se tako nešto postigne, ne treba tražiti ili nametati bilo kakve recepte. Svakako, ako se nešto u onome što piše otvara i nekome u svetu - utoliko bolje.

"MARIJIN MIRIS"

* OD brojnih zbirki pesama, romana, ogleda, monografija... koje ste objavili, koje vam je delo najbliže i najintimnije?

- Ne znam baš. Možda roman(i) "Dvojež". Možda poema "Sl. pere zube morem...", možda pesma "Visina, grčka imenica". Ljudi, naročito žene, kažu mi: "Marijin miris" iz zbirke priča "Meseci". Ja potvrdno klimam glavom...