Viktor Jerofejev: Savremena svest sve je dalje od hrišćanstva

POPUT sportiste koji je upravo osvojio zlatnu medalju, Viktor Vladimirovič Jerofejev (72), najpoznatiji disident savremene ruske književnosti, podigao je uvis obe ruke u utorak uveče pošto mu je na svečanom otvaranju 13. Međunarodnog festivala "Prozefest" u Kulturnom centru Novog Sada, uručeno prestižno priznanje koje nosi ime začetnika srpskog romana Milovana Vidakovića.

Jerofejev je u razgovoru za "Novosti" otkrio da neke od pređašnih dobitnika ovog priznanja, kao što su Orhan Pamuk i Jevgenij Vodolaskin lično poznaje, ali je dodao i da se, generalno, pribojava nagrada.

- Plašim se nagrada onako kako se u Africi plaše fotografisanja, jer i slike nagrade mogu da uzmu dušu. Inače, sve svoje nagrade mogu da prebrojim na prste jedne ruke. U Italiji nagrada "Mendela" za dobar stil i u Francuskoj Orden viteza. Nisam ja pisac koga hrane nagradama.

Suština je u tome što idem potpuno suprotno od ustaljenog toka književnosti. Ne dam čitaocu da se opusti i umiri. Izazivam kod čitalaca stanje razdražljivosti, pa i besa.

* Uspeli ste, pritom, da zadržite stare poštovaoce svoje proze, ali i da pridobijete mlade čitaoce 21. veka. Kako vam to uspeva?

- Imam i čitaoce i antičitaoce. Ljudi sa širokim pogledom na svet mislim da mogu da me prihvate, a svi iz socijalnih partija i nekih drugih društvenih konteksta me jednostavno ne vole. Žene me bolje čitaju i razumeju nego muškarci. To je kompliment ženama.

* Šta se promenilo u vašem životu, od 1979, kada ste kao jedan od pokretača književnog časopisa "Metropol" bili izbačeni iz Saveza pisaca SSSR-a ?

- Upravo taj "Metropol" stvorio je moj pogled na svet. U to vreme rođene su moje tri knjige "Ruska lepotica", "Život sa idiotom" i "Papagajčić". One su kao tri slona na kojima ja stojim. Teško je reći da se pogled na svet značajno, u međuvremenu, promenio. Biće da je poprimio neki metafizički karakter, ne religiozni, nego baš metafizički. Kao što su stari Grci otišli u penziju, tako sada i hrišćanstvo odlazi u penziju i ja ga ispraćam, kao što su nekada ispraćeni starogrčki bogovi.

* Starogrčki bogovi žive danas u legendama...

- Da, mada niko više ne veruje u njih. Tako i posle dve hiljade godina, stvari koje su se u hrišćanstvu činile očiglednim, prestaju da budu očigledne. Religiozni ritual postaje sve više simboličan. Hrišćanstvo sve više liči na skup simbola. To ne znači ništa loše, nego da se savremena svest sve više udaljava od hrišćanstva.

* Neke religije, čini se, ako i odlaze, odlaze sporije, opiru se...

- Danas generalno postoji pad svesti o svim religijama. Ali, muslimani kao nekim kaišem nastoje da pritegnu svoju religiju i ona postaje sve radikalnija. U Francuskoj samo pet odsto katolika ide u crkvu, a sveštenici su uglavnom iz Afrike.Francuska je očigledan primer odlaska hrišćantva. Pošto je to zemlja veoma visoke kulture, mislim da će u tom smislu za njom poći i druge zemlje. Verovatno se nalazimo na pragu nove religijske revolucije. Ona bi mogla da dođe sa interneta.

Pročitajte još - Festival u znaku proze Jerofejeva

* Jesu li vaši kritičari u pravu kada vam prebacuju da namerno šokirate čitaoce?

- U svakoj zemlji drugačije se doživljavaju moje knjige.Najilustrativniji primer je šarolik prijem knjige "Ruska lepotica." Kada je objavljena u Rusiji, početkom devedesetih, bilo je dve stotine recenzija i sve su bile negativne. Govorilo se da je to pornografija i uvreda za rusku kulturu. Istovremeno, ona je bila u Holandiji i Mađarskoj bestseler. Kada sam u jednom malom holandskom gradu potpisivao tu knjigu, prišla mi je devojka od dvadesetak godina i rekla mi da ima primedbu da u knjizi nema seksa. Zapitao sam se: koga sam ja tu zapravo šokirao? Patrajarhalnu Rusiju ili holandsku devojku? Tada sam shvatio da se ne treba petljati sa čitaocima.

* U svojim tekstovima ne štedite ni rusku vlast, ni predsednika Putina. Mi, Srbi, ne pamtimo po dobrom Jeljcina i Gorbačova, dok Putin uživa veliki ugled u srpskom narodu...

- U svakoj zemlji predsednik Putin ima svoju geopolitičku ulogu. Vole ga i u Africi jer ga doživljavaju kao protivnika Amerike i postkolonijalnog mišljenja. Putin se sviđa i mnogim partijama u Francuskoj. Rusija je velika zemlja i zato ima jednu takvu figuru na političkom polju. O Srbima mogu da kažem samo da ih amaterski volim.

PREDSTAVLjANjE "MIŠICE"

Novi roman Jerofejeva "Ružičasta mišica" (izdavač "Geopoetika", prevod Natalija Nenezić ) danas će biti predstavljen u Beogradu. Autor kaže da ju je napisao po ugledu na Danteovu "Božanstvenu komediju", s porukom da u 21. veku niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je raj, šta pakao a šta čistilište.