KAO osveženje je primljena slovenačka predstava o marokanskom gastarbajteru u Nemačkoj, koji se, iz ljubavi, ženi dosta starijom Nemicom, "Ali: strah jede dušu", po scenariju istoimenog filma Rajnera Vernera Fazbindera (1974), jer se, napokon, idealno složio sa podnaslovom 53. Bitefa - "Počnimo ljubav iz početka". Milan Marković Matis, stalni Horvatov saradnik, dobro je adaptirao film u pozorište, zadržavajući životne, slikovite i autentične likove, koje film lako prikazuje, a u pozorištu, obično, deluju "nedorađeno". Sebastijan Horvat je taj predložak obogatio savremenim pozorišnim metodom, pomešavši, u drugom delu, gledaoce i aktere predstave, potvrđujući još jednu (nategnutu) tezu našeg festivala, onu o trenutnoj vladavini imerzivnog teatra, u kome gledaoci "rade" zajedno sa glumcima. Kao da se to može zaobići.

Sredovečna udovica, čistačica, čiji je otac podržavao Hitlera ("Svi smo, u nekoj meri...", kaže gospođa), zaljubljuje se i udaje za dvadesetak godina mlađeg Marokanca, gastarbajtera u Nemačkoj, čoveka sa izraženim patrijarhalnim načelima, koji se sublimno izražava na jeziku, koji više citira, nego što ga govori. Kao da mu je "svaka poslovica". Nataša Barbara Gračner i Iztok Drabik Jug, tumači dva glavna lika, proveli su nas, bez greške, kroz nadrealističan život čudno sklopljenog bračnog para, koji odbacuju i ksenofobi, i rasisti, i tradicionalisti, i patrijalhalci, pa i "patriote".


PROČITAJTE JOŠ: POZORIŠNA KRITIKA - 53. BITEF: Teško se gradi, lako se urušava

Fazbinder bespoštedno ruši sve iluzije o karakteru "ibermenša", kada čitav malograđanski odijum pada u vodu pred koristoljubljem - trgovaca, rođene dece, prijatelja... Kao pozorišni napredak, u odnosu na izvrstan Fazbinderov film, pokazala se dramaturgija scenskog prostora, koju je osmislio Igor Vasiljev, scenograf predstave. Najpre posmatrači, potom učesnici i "zao pogled" na ljubav "skladnog" para, u drugom delu predstave jeli smo, gledali televiziju, kupovali voće, a, da prostite, i vodili ljubav s njima. Šta je drugo sedenje na postelji, u kojoj nag par ima seks "in vivo"?!... Bitef, šta ćete!

Melodrama se završila srećno, kako taj žanr nalaže, mada je Marokanac "fasovao" čir na želucu, zbog stresa. Nemica je ostala postojana, plava i mirna, kao što građanka, pa još zaljubljena, treba i mora da bude. Publici je laknulo, što je ljubav pobedila. Migranti, kao što je glavni lik, marokanski gastarbajter Ali, nikome ne padoše na pamet.

Jedno bitefovsko veče bez apokalipse, i to je dobitak i sreća. Sve bolno u predstavi, mržnja prema različitosti, rasizam, surovi kapitalizam, bruka starosti - bi zaboravljeno!