Ostermajer: Veliki je jaz između dve Nemačke

JEDAN od najznačajnijih evropskih reditelja savremenog doba, Tomas Ostermajer, večeras će (posle petnaest godina) ponovo biti gost Bitefa: da bi prisustvovao izvođenju predstave "Istorija nasilja", nemački umetnik napustio je pozorišne probe u Milanu i došao u Beograd. Umetnički direktor berlinskog Šaubine am Leniner Placa, ovim naslovom na našem festivalu vraća se u svoju pozorišnu mladost i "savremene teme, žestoku glumačku igru, video-radove i izvođenje muzike uživo"...

Vaš treći boravak na Bitefu obeležiće autobiografska priča Eduarda Lija "Istorija nasilja". Autor se bavi građanskim društvom koje danas (više nego ikada) licemerno propagira, a zapravo uskraćuje neka od najvažnijih ljudska prava i sloboda?

PROČITAJTE JOŠ: ZVANIČNO OTVOREN 53. BITEF: Ljubav počela s "Orestom u Mosulu"

- Društveni aspekt predstave je takav da dva glavna lika predstavljaju različite marginalizovane grupe koje ne prepoznaju da dolaze sa margine: jedan je imigrant isključen iz građanskog društva, drugi mladić potekao iz radničke porodice, koja je takođe isključena iz građanskog društva. Oni nisu klasni neprijatelji. Uz to obojica su homoseksualci, pa moraju da se bore za pravo i na svoju seksualnu orijentaciju...

o Od vašeg "premijernog" dolaska na Bitef, "istorija" nasilja postala je još besramnija i surovija. Šta je obeležilo prve dve decenije 21. veka?

- Najveći trag je, bez sumnje, ostavio 11. septembar. Posle njega objavljen je rat terorizmu, što je bila potpuno pogrešna odluka Bušove administracije. Taj potez doneo je rat i patnju ne samo u Avganistan, već u čitav region. Zbog toga se danas suočavamo sa užasnom situacijom na Bliskom istoku. I dalje je veliki problem jer je izazvao gnev u tamošnjim društvima, a gnev formira ono što mi nazivamo teroristima. U poslednjih nekoliko godina suočavamo se sa svim tim posledicama u Evropi. Ona postaje obeležena ekstremnim nacionalizmom, zatvorena, nezainteresovana za ljudska prava u drugim delovima sveta. Ne bavi se izbeglicama, ne bavi se uzrocima, ne pita se zašto su ti ljudi prinuđeni da napuste svoje zemlje.

o S predstavom "Rez" Marka Rejvenhila gostovali ste u programu "Krugovi" Sterijinog pozorja. Komad se bavi uticajem politike na svakodnevni život malog čoveka, koje su najteže posledice?

- Najgore je to što su svi upisali u ustave da su građani jednaki, a kad se pogledaju društva to, nažalost, nije tako u praksi. Nije naša realnost. I dalje ima predrasuda prema Afrikancima, Arapima, prema narodima sa Balkana. Ne samo da i dalje postoje, mislim da se i podgrevaju da se ne bismo bavili stvarnim problemima: kapitalizmom, kontradikcijama akumulacije kapitala, interesima i moći ljudi koji imaju novca. A to su prava, goruća pitanja.

o Nemačka je postala san svih migranata. Koliko je vaše društvo spremno da se nosi sa ovim izazovom u materijalnom,moralnom, političkom, kulturološkom smislu?

- Upravo radim predstavu u Milanu u kojoj imam izvođača iz Nigerije. Svi iz njegovog okruženja žele u Veliku Britaniju, a ne u Nemačku, tako da nije Nemačka jedina "obećana zemlja". Ali, ako realno sagledamo stvari, Nemačka bi trebalo da je apsolutno spremna. U odnosu na broj onih koji pristižu u zemlju, situacija se može uporediti sa prostorijom u kojoj se nalazi 320 ljudi i u koju bi još dvoje htelo da uđu. Što ne bismo pustili još dvoje ljudi? Nemačkoj je potrebna imigracija jer imamo suviše starih, a nedovoljno mladih ljudi. Nedostaju nam radnici. Trebalo bi da smo potpuno spremni. Međutim, neki drugi sukobi postoje - ekonomski, društveni, kao i one snage koje koriste izbeglice i krive ih za društvene konflikte, iako oni ništa sa njima nemaju. Tako da vlada veliki gnev prema izbeglicama, ali izostaje prema onima koji plaćaju radnike na crno. Kao i prema onima koji izdaju stanove za ogroman novac ili, na primer, prema "Amazonu" u kome ljudi rade za smešne sume. "Gugl" i "Fejsbuk" ne plaćaju nikakve poreze u Evropskoj uniji. Ova skandalozna činjenica zaslužuje gnev, a ne ti jadni ljudi koji stižu u Nemačku pokušavajući da prežive.

„Istorija nasilja“

PROČITAJTE JOŠ: Čuvari srpskog identiteta

* Koliko je Nemačka, trideset godina posle pada Berlinskog zida, postala homogen prostor? U čemu se i dalje prepoznaju razlike?

- Mnogo ih je. U istočnoj Nemačkoj veliki procenat ljudi glasa za ekstremnu desnicu, što je posledica procesa koji su obeležili prethodnih trideset godina. Dakle, ne onoga što se dešavalo pre pada zida, već šta se dešava posle njega. Mnogi ljudi na Istoku osećali su se poniženim dolaskom Zapadnih Nemaca, a tako se osećaju i dan-danas.

Na primer, na čelu najvećih institucija u istočnoj Nemačkoj (muzeja, pozorišta, univerziteta, opera) direktori su iz zapadne Nemačke. Moć je i dalje u njihovim rukama. Sve klase u istočnom delu zemlje suočavaju se sa ovim problemima. Naročito je muškarcima teško da se zaposle ili pokrenu svoj posao. Žene iz istočne Nemačke odlaze u zapadnu, zato u mnogim mestima muškarci žive bez žena. A to je veoma opasno.

SAVEZ PROTIV DESNICE

A ČINI se da je sve manje razumevanja i solidarnosti među ljudima, čak i intelektualcima i umetnicima?

- Nije uvek tako. Od 2018. u Nemačkoj postoji udruženje pod nazivom "Unteilbar" ("Nerazdvojivi"). Predstavlja snažan savez protiv desnice. Pre godinu dana smo imali ogromne demonstracije u Berlinu, nedavno u Drezdenu. To daje nadu. Imamo još jednu koaliciju pod nazivom "Die Vielen" ("Mnogi") što je savez kulturnih institucija u Nemačkoj koje se udružuju protiv napada desnice na kulturne institucije, što se, nažalost, dešava sve češće.