JOŠ jedna politički angažovana predstava iz pozorišne radionice Mila Raua, jednog od najintrigantnijih svetskih reditelja, večeras stiže na Bitef: "Orest u Mosulu" otvoriće u Narodnom pozorištu osnovnu liniju ovogodišnjeg festivala - raspad zajednice na svim nivoima. Vodeći se postulatima Eshilove tragedije, reditelj Rau (čija je predstava "Saosećanje. Istorija mitraljeza" izvedena na 50. Bitefu) postavlja pitanje da li su pravda i demokratija, izmirenje i opraštanje, uopšte moguće u ljudskoj zajednici. Mešajući dokumente i fikciju, radnju umesto u Troju smešta u irački Mosul, razoren terorom Islamske države i američkih bombi...

* Vaš umetnički stav je da se sa istinom treba suočiti "licem u lice". Prošla predstava zvala se "Saosećanje. Istorija mitraljeza". Zašto je sve manje empatije u savremenom svetu?

- Tu postoje dva problema. Jedan je da je empatija najčešće ograničena na ono što nam je blisko i poznato, što znači da biste, na primer, imali empatiju prema umetniku koji je ubijen u Iranu zbog slobode govora, ali ne biste prema nekome ko se bavi poslom koji vam nije blizak. Naravno, imate empatiju i prema svom kontinentu, prema svom narodu. Ali postavlja se pitanje zašto smo empatični prema ljudima koji stradaju u Evropi, a ne u Kongu, na primer? Zašto sve ono što se dešava u Evropi nazivamo genocidom, a kada se nešto slično ili još gore dogodi van nje, to ne primećujemo? Zašto, kada smo svi međusobno povezani u samo jednoj istoriji čovečanstva... Sa druge strane, kada empatija ne prerasta u saosećanje, a saosećanje u solidarnost, onda ta osećanja ničemu i ne služe. Mogu ja da saosećam s Beograđanima koji su bombardovani, ali kakva je svrha toga? Tako je i sa svim drugim stvarima. Ako mi kažete da je neko depresivan, ja kažem "dobro, depresivan je". Ali ako ga upoznam i razgovaram sa njim, možda ću posle sata i ja zapasti u depresiju. A možda možemo zajedno da se izborimo s njom. Ništa bez stvarnog kontakta!

Pročitajte još - POČINjE 53. BITEF: Zavesu podiže "Rimini"

* Postavljate pitanje: da li su ideali prava i pravde uopšte mogući u savremenom svetu? Kako ga vidite za nekoliko decenija u budućnosti?

- Što se tiče postojanja pravde, sve moje predstave bave se tim pitanjem. Oseća se potreba za mirom, potreba za pravdom, ali ju je nemoguće postići. Ovo je zaključak do kog se dolazi kroz predstavu "Orest u Mosulu". Svi žele da zaustave nasilje, ali kako, ako ne postoji institucija koja bi to podržala? Jer ako se zaustavi nasilje u Mosulu, neka druga paravojna formacija preuzima vlast i - gotovo. Zašto biste, onda, to i radili? Mislim da bi bilo divno, bar za trenutak, reći "umetnost je institucija koja može da uspostavi pravdu" i "Orest u Mosulu" je predstava o ograničenjima umetnosti kao takve institucije.

* Ipak nam nudite neku nadu?

- "Orest u Mosulu" je pesimističan komad i možda sam, u kontekstu ovogodišnjeg Bitefa, mogao da dođem i sa drugom predstavom - s nekom koja nudi optimizam. Ali predstava je posledica stvarne situacije u Mosulu. Uostalom, svedoci smo toga da se celokupan sistem urušava. Migracije, klimatske promene, sve se to vraća Evropi kao bumerang. Prema nekim proračunima, u nju će doći milioni ljudi. Predviđanja za narednih 20-30 godina su pesimistična, nagoveštavaju urušavanje celokupnog sistema. Pitanje je da li možemo sistem da transformišemo pre nego što se uruši, ili će se on sasvim raspasti i tako nastupiti mračno doba. Kada je Rimsko carstvo propalo, bilo je potrebno hiljadu godina da se sagradi nešto manje-više stabilno.

Pročitajte još - BITEF: Od groblja do krova

* Ako nam evropski sistem i mediji ne nude stvarnu sliku izbeglištva i rata, da li će se desiti da uskoro nećemo znati šta se dešava čak i u komšiluku - uprkos savremenim tehnologijama?

- Mislim da nam ne dostaje informacija. Znamo dovoljno, ali ne činimo dovoljno. Izgubili smo sponu koja povezuje posedovanje informacija i aktivno delovanje. Ne znam da li smo je ikada i imali. Ta spona je problem, a ne da li imamo pogrešne informacije ili ih nemamo dovoljno. Naime, zahvaljujući internetu, o svakoj temi i problemu možemo se detaljno informisati u roku od petnaestak minuta.

"Orest u Mosulu" Foto Bitef


SADNjA DRVEĆA

PONEKAD se pitam da li bi snagom i uticajem koji posedujem trebalo da utičem da se, na primer, moj teatar NTGent kao institucija promeni. Možda bismo već sledeće sezone mogli da postanemo institucija koja, pojednostavljeno rečeno, sadi drveće. Da novac uložimo u direktnu akciju, da organizujemo neposredne kampanje i na taj, metaforički način, damo svoj doprinos - kaže reditelj.



EKONOMIJA I GLOBALIZACIJA

POZORIŠTE rekonstruiše direktne veze sa ljudima, formira "ansambl" i radi na zajedničkom projektu. Svi međuljudski odnosi su projekti: i političke partije, političke akcije, umetnička dela, ljubav. Globalizacija je uništila međuljudske odnose i na nama je da ih rekonstruišemo. Mi smo sposobni za globalnu empatiju, mada je nismo razvijali iz političkih razloga. Ali nacionalnu empatiju jesmo. To je čudno "ograničenje" u osećanjima koje u ekonomiji ne postoji - ističe Rau.