HVALA vam što ste došli čak do groblja. Osvrnite se ok o sebe. Tu su grobovi, prirodno i veštačko grmlje. U budućnosti će biti sve teže razlikovati mašine i ljude, živo i mrtvo. Dozvolite mi da vam pomognem da prevaziđemo te razlike.

Ove reči upućene su preko slušalica učesnicima predstave "Beograd na daljinski" berlinskog "Rimini protokola", po konceptu Štefana Kegija i u režiji Antona Rouza. Prvim "igranjem" ovog projekta, koji briše jasne granice između publike i izvođača, u utorak je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu počeo 53. Bitef.

- Zovem se Danica. Da li moj glas čudno zvuči? Znam, to mi svi kažu. Žao mi je što nisam ljudsko biće - poručio je publici ženski glas.

Pročitajte još - BITEF: Od groblja do krova

Iz slušalica dopiru zvuci preletanja aviona, vojničkog marša i zvona. Grupa vođena instrukcijama, dok je posmatra tužna povorka, pravi krug kod ulazne kapije groblja i postaje "horda".

- Jedinstveni ste, samo nam je kraj svima isti - zaključuje Danica.

Akteri stižu do tržnog centra i kroz staklo posmatraju ljude, red kasa i neonska svetla. Sledeća lokacija je raskrsnica Ruzveltove i 27. marta, gde pokretnim stepenicama izvođači silaze pod zemlju.

- Ovde čekaj metro - kaže Danica. - Nema metroa. U mom programu ima grešaka i ja još zavisim od ljudi.

Na Trgu Nikole Pašića


Dok grupa prolazi pored Arhitektonskog fakulteta, čuje se pesma "Počnimo ljubav iz početka", što je ujedno ovogodišnji slogan Bitefa. Preko dečjeg igrališta, već vidno umorni, akteri stižu do Tašmajdana. Posmatrajući se u ogledalu, beleže kamerom taj trenutak.

Danica podstiče učesnike na trčanje kroz park. Iz Crkve Svetog Marka izlaze mladenci i svatovi, a učesnici predstave ulaze.

- Ovde se nameću bitna pitanja: ko sam ja, zašto sam tu, šta me čeka - kaže Danica najavljujući da će se preobratiti u Petra.

Muški glas navodi ljude da stignu do zgrada Glavne pošte i Narodne skupštine. Tu, kao demonstranti, podiže ko šta ima u rukama i prolazi.

Pročitajte još - POČINjE 53. BITEF: Zavesu podiže "Rimini"

Prostor kod spomenika Nikoli Pašiću postaje podijum za valcer i disko. Neki plešu, drugi samo posmatraju, a treći odlaze jer postoje različite verzije softvera i na srpskom i na engleskom jeziku.

Posle dva sata šetnje svi su na krovu Doma sindikata.

Predstava će se održavati u dva termina tokom svih festivalskih dana.