NEGOTIN – Mokranjčev Negotin po 54. put odao je poštu nesresušnom stvaralačkom opusu i ličnosti Stevana Stojanovića Mokranjca, koji je u gradu pod Bukovom rođen, prvi put čuo horsku pesmu, prvi put i sam zapevao u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice i tu i prvi put stao pred hor kao dirigent. Otvarajući 54. festival u slavu Mokranjca, ovogodišnji besednik, dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS, Bojan Suđić podsetio je i na brzi današnji tempo života koji zaboravlja na burni 19. vek i “buđenje naroda” uz kojem su “bokorila takva imena gromadne veličine u svim društvenim oblastima, kakva je teško ponoviti i u daleko razvijenijim zemljama kroz stotine godina.

- Šta to čini Mokranjca toliko velikim i njegovo delo toliko živim i posle 105 godina od smrti? Čime je zaslužio da se u njegovu čast već 54 godine održava festival u Negotinu, a da ovaj grad, kao ni jedan u Srbiji, biva u celini prožet muzikom i duhom ovog velikana – zapitao je maestro Suđić i podsetio na Mokranjca, Kornelija Stankovića, Miloja Milojevića na “moderno umetničko tretiranje narodnog duha u svetlu savremenih kompozicionih izraza.

-Svaka pesma, od neznanog narodnog autora, filtrirana i brušena nebrojenim pevačima i pojcima, kroz Mokranjca je dobila svoj okvir i novo ruho, u temperovanom sistemu i maestralnoj harmonizaciji. Mokranjac je svestan da se naša muzička tradicija često ne može rešiti durom i molom, razmišlja o starim, odnosno grčkim tonskim rodovima, ali je rešen da svetu, odnosno Evropi, predstavi formiranu ”muzikalnu gramatiku po kojoj naš narod peva i svira”, sve u težnji utemeljenja srpske umetničke muzike kao dostojnog predstavnika srpske kulture, ravnopravne u društvu ostalih evropskih naroda. Upravo u Negotinu, koji je tvrđava prve ozbiljne umetničke transformacije narodnog duha u Mokranjčevim kompozicijama koje su i danas najviše na repertoaru svih srpskih horova, verujem da smo na pravom mestu iz koga može da potekne i revitalizacija ideja koje prožimaju ovu besedu – rekao je maestro Suđić.

I ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, otvarajući 54. “Mokranjčeve dane” podsetio je delo Stevana Mokranjca “važno delo lične karte srpske kulture i srpskog naroda” jer je on posegnuo snagom svog talenta u korene srpske kulture, za srpskom etnomuzikološkom tradicijom...


-Negotin je zahvaljujući velikoj ličnosti i velikom delu Stevana Stojanovića Mokranjca, ali ne i samo zbog toga postao i ostao dramatično mesto srpske istorije i srpske kulture. I danas kada su najlepši glasovi muzike, regiona i sveta došli ovde da se okupe oko te stožerne ličnosti naše kulture razloga za zadovoljstvo i za slavlje ima puno. Pedesetčetvrti put se održava manifestacija u jednoj kulturnoj atmosferi, ako srpsku kulturu posmatramo kao kontinuitet od stotina i stotina godina, ta kultura je bila prekinuta nizom različitih diskontinuiteta, uglavnom nametnutih tragičnim potezima istorije i u svetu tih činjenica i tih okolnosti, svaka ona manifestacija poglavito u istoriji kulture koja slavi i obeležava više od pet decenija zaslužuje duboki naklon i veliko poštovanje – rekao je ministar Vukosavljević.


Negotin će u narednih sedam dana ugostiti oko hiljadu muzičara, umetnika, horskih pevača na manifestaciji koja slavi Mokranjca i čuva njegovo nasleđe, istakao je i predsednik opštine Vladimir Veličković.

-Ovo sveto mesto srpske kulture, svakog septembra okuplja umetnike, muzičke stvaraoce, muzikologe, znalce, posetioce, koji uvažavanjem Festivala izražavaju svoje poštovanje prema muzičkom blagu koje je za svog života načinio naš znameniti sugrađanin, blagu koje je njegov rodni grad, Negotin, uvrstio u malobrojne gradove srpske umetničke muzike– poručio je Veličković.



PLAKETA

Bojanu Suđiću i ministru Vukosavljeviću, Jovanka Stefanović Stanojević, v.d. direktora Doma kulture “Stevan Mokranjac” i Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin uručili su plakete Festivala.


ŠESTA RUKOVET

U dvorištu Mokranjčeve rodne kuće pred njegovom bistom i opevanim badem drvetom združeni negotinski i horovi učesnici “Natpevavanja” izveli su Mokranjčevu Šestu rukovet, nezvaničnu himnu Negotina. Solista je bio fantastični Ljubomir Popović, tenor, a dirigent dr Miloje Nikolić.