URBANIZACIJA je proces širenja čovekovog staništa izgradnjom novih gradskih sredina, kada nenastanjena područja postaju ljudska naselja, a gradovi narastaju do neslućenih razmera. Savremena urbanizacija je globalni problem koji siromašne i nerazvijene zemlje rešavaju na pogrešan način. Praveći krupne greške, i Srbija vodi nepovratan proces ubrzane urbanizacije koji degradira lice zemlje.

Urbanizovanje jedinstvenih prirodnih resursa predstavlja fatalnu grešku. Na visokovrednim prostorima planina, šuma, priobalja reka i jezera, u Srbiji se danas sprovodi degradirajući proces neplanskog, haotičnog i nekontrolisanog naseljavanja. Umesto zaštite, ova područja se ubrzano uništavaju novosagrađenim arhitektonskim objektima. U ovom procesu, na meti su najkvalitetniji prirodni resursi koji, nezaštićeni, postaju plen bezobzirnih graditelja. Kao što su u gradovima napadnuti kulturno-istorijski vredni prostori, u ludilu urbanizacije u Srbiji su pogođene najvrednije prirodne lepote. Već decenijama, pred bagerima investitora nestaju prirodne lepote Zlatibora, Tare, Stare planine. Umesto zaštićeni, nacionalni prirodni rezervati pretvaraju se u gradilišta investitorskog urbanizma, gde zadovoljstvo boravka u novim hotelima i kućama za odmor zamenjuje gorko saznanje o uništenoj, zagađenoj prirodi.

Pročitajte još - DNEVNIK ZABLUDA: Politika zaborava

Na lokacijama rezervata prirode cene nekretnina su izuzetno visoke, ali zbog uništenja urbanizacijom, vrednost tih prostora će vrtoglavo pasti.

Budućnost koju nam donose greške urbanizacije najvrednijih nacionalnih prirodnih resursa vidimo kod svojih suseda. Umesto da je zaštiti, Crna Gora je svoju jedinstvenu morsku obalu prepustila betonu bogatih dolarskih investitora, a nekada prelepe primorske gradove urbanizovala do mere nepodnošljivosti boravka u njima. Fatalna urbanizacija ovog nekada lepog primorja danas odbija ljubitelje prirode, a privlači samo one turiste koji ne poznaju ništa bolje. Jer, letovanje na desetom spratu apartmana u Budvi nije kvalitetnije od života na Novom Beogradu, a prilazak zagađenom moru često je moguć koliko i prilaz beogradskim rekama i vodoizvorištima ugroženim bespravno podignutim kućama.

Uništivši svojim prisustvom najlepše prostore na planeti, savremeni čovek i dalje traga za nedirnutim mestima, koja još nije ugrozio. Sve više odlazi na najudaljenija i nejnepristupačnija mesta. I ove godine, put Baznog kampa Mont Everesta uputilo se čak 30.000 planinara, a desetak je platilo životom boravak u jednistvenoj prirodi nepristupačne planine. Kao nikada do sada, ekstremni turisti bili su svedoci višesatnih gužvi pri penjanju na vrh koje se mogu uporediti sa onima ispred samoposluga u Srbiji devedesetih. Iako svesni tona đubreta kojeg su na nepristupačnim mestima ostavili za sobom, ipak su čišćenje planine prepustili lokalnim vodičima.