Postoje civilizacije kao što su egipatska, kineska i japanska u kojima nije bilo podvojenosti između primenjene i likovne umetnosti. U renesansi nalazimo keramike i ramove za slike kao vrhunska umetnička dela, a jedna Vedžvud vaza iz 19. veka može da bude lepša od hiljade savremenih slika. Već su prerafaeliti, pre Viner Verkštete i Bauhausa zagovarali ideal jedinstva likovne i primenjene umetnosti.

Po strani od radikalnog minimalizma modernog dizajna, bliže možda slobodnijim rešenjima koja je donela postmoderna, deluje dizajner Miloš Sarić (Beograd, 1974). Završio je Višu politehničku školu u Beogradu na odseku Dizajn kože i krzna i aktivni je član ULUPUDS-a, živi dokaz da se vrhunski umetnici obrazuju i van Fakulteta primenjenih umetnosti. Učestvovao je na više grupnih izložbi i sada je priredio svoju prvu samostalnu, nazvavši je "Izložba br. 1". U Beogradu i Novom Sadu već duže deluje nekoliko dizajnera cipela koji su na svetskom nivou, a u pogledu dizajna torbi, tašni, rančeva i aksesoara od kože u Srbiji se izdvaja samo dvoje umetnika - Branka Marković i Miloš Sarić. Reč je o oblasti primenjenog stvaralaštva, o kojem u svetu izlaze kvalitetne knjige. Njihove proizvode odlikuje visok zanatski stepen kvaliteta izrade i beskompromisan stilski dosledno sproveden likovni jezik. Njih dvoje su u maestralnoj potrazi za idealnim, savršenim predmetom od kože, s tim što je Sarićev dizajn još radikalniji. Kod nas je bilo nekoliko samostalnih izložbi tog tipa, ali su u odnosu na ovo dvoje to više nevešti pokušaji da se osvoji celovita forma i dosledno sprovede stilsko jedinstvo boje, linije, materijala i forme. Sarić odlazi i korak dalje od drugih - on pravi tematsku izložbu, "Geometrija kože" je tema "Izložbe br. 1". Zato uočavamo rešenja u vidu lopte i paralelopipeda, koji osnovu imaju u krugu i pravougaoniku. Jednostavno, čisto i jasno, funkcionalno pojednostavljeno, nastaju njegovi eksponati, kao svojevrsne skulpture od kože, često u malom i monumentalnog izraza. Radovi su stvarani u dva različita perioda, a polazište je u plemenitom materijalu - koži, za koji poznavaoci kažu da je poput papira "živ".


PROČITAJTE JOŠ:
Vlada imenovala Ivanu Vujić za upravnika Narodnog pozorišta

Sarićev izraz nije samo modernistički, on zna i za postmoderni ukras i reljef, u svedenom smislu, tek naznačene, ne zanima ga radikalna osujećenost modernističkog redukcionizma. On vaja predmete od kože sredstvima primenjenog umetnika. Funcionalnost nimalo ne umanjuje doslednost i originalnost ovih objekata, koji žive svoj drugi, dalji život u upotrebnom svetu. Umetnik koristi meku i tvrdu kožu, pastelne boje, a najčešće crnu; njegove su forme bez suvišnih detalja, proizvoljnosti i nelogičnosti, saobražene strogoj, sakralnoj geometriji simetrije. Po strani od trendova, on je istraživač i sopstveni uzor, kao stvaralac koji bez kompromisa stvara primenjenu umetnost po načelima i logici čiste likovnosti.