U SAVREMENOM dobu nije bilo neimara među Srbima koji je podigao toliko crkava kao beogradski arhitekta Predrag Ristić, koji se posle duže bolesti, u svojoj 88. godini, u ponedeljak se preselio u Božja naselja. Ali, Peđa Isus, kako su ga zvali (nadimak mu je, zbog neuhranjenosti, posle Drugog svetskog rata nadenuo glumac Severin Bjelić, koga je pobedio u takmičenju u plivanju), srpsku kulturu je zadužio i za mnogo više od 90 pravoslavnih hramova (od kojih je 14 srušeno u ratovima devedesetih) u Srbiji, regionu, ali i svuda gde živi naš narod, od Australije do Kanade.

Pripadao je šezdesetih čuvenoj "Mediali", obnovio je Vukovu kuću u Tršiću i Dom Jevrema Grujića u Beogradu, napravio neponovljivi enterijer za nedavno iseljeni Grafički kolektiv, napisao knjigu "Istina o Lepenskom viru", bio je autor i voditelj naučnih TV serija "Svet oko nas", "Izgubljeni grad" "Svedoci otaca", pisao je kao kritičar u "Književnim novinama", "Književnoj reči", "Delu", "Poljima", "Galaksiji", "Gradcu"....

- Odlaskom Peđe naša arhitektura i kultura izgubile su najznačajnijeg predstavnika autentičnog srpskog tradicionalnog nacionalnog stila, arhitektu, graditelja, zidara, protomajstora, velikog crtača, pisca, filozofa - kaže Slobodan Maldini, istoričar arhitekture i kolumnista našeg lista, koji je sa Ristićem delio stavove, družio se, vodio duge razgovore, koji su se ponekad pretvarali u Peđine monologe. - Vest o njegovom odlasku došla je nenadano. Iako od duge bolesti namučen, ovaj vanserijski bard naše arhitekture zračio je svojim živahnim očima i neverovatnom energijom. Poverovao sam na trenutak da je dobro i da je njegovo zdravstveno stanje stabilno. Međutim, to je bila privremena varka.

NAJZNAČAJNIJA DELA MEĐU Ristićevim najpoznatijim delima su Crkveni dom Svetog knez Lazara u Birmingemu, Saborni hram vaskrsenja Hristovog u Podgorici, Svetosavski centar u Hanoveru, Crkveni dom i Crkva sabora Svetih apostola u Apatinu. Radio je rekonstrukciju crkve i konaka u manastiru Kaoni, Crkvu Svetog Georgija na Ravnoj gori, Crkvu uspenja Bogorodice na Zlatnoj obali kod Brizbejna u Australiji, hram u Torontu, trpezariju i kapiju sa stubovima u manastiru Tvrdoš kod Trebinja, radio je adaptacije crkava u Cirihu i Bazelu...


PROČITAJTE JOŠ: Peđa Ristić: Bez Svetih arhangela ne znamo ko smo

Rođen je u Beogradu 17. januara 1931. godine u građanskoj porodici: otac mu je bio mašinski inženjer Petar, poreklom iz Hercegovine, a majka Marija je poticala iz porodice Tabaković. Po njenoj lozi bio je četvrta generacija diplomiranih arhitekata. Deda mu je bio arhitekta Milan Tabaković, a ujak slikar i akademik Ivan Tabaković. Pre rata završio je osnovnu nemačko-srpsku školu, a posle rata gimnaziju. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sa ocenom 10, i to sa projektom Saborne crkve i sopstvenom teorijom akustike, osnovanoj na matematičkoj teoriji skupova.

- Završivši Arhitektonski fakultet u Beogradu, Peđa je osetio sputanost i skučenost lokalnog kulturnog miljea, a taj osećaj ga je odveo u svet, u Grac, gde je doktorirao i jedno vreme predavao na tamošnjem fakultetu - dodaje Maldini. - Uvek vezan za zemlju, tradiciju, kulturu balkanskog podneblja, a posebno za istoriju naših prostora, veliko interesovanje pokazao je za arheološko nalazište Lepenski vir, pa je razvio autentičnu i do danas najrealniju teoriju nastanka i razvoja ovog mezolitskog i neolitskog čovekovog staništa.

Nikada nije bio zaposlen u "društvenom sektoru", ceo radni vek proveo je u statusu slobodnog umetnika. Bio je oženjen, a iz braka ima troje dece i dvojicu unuka.

"MEDIALA" U SOJENICI

PRVE umetničke korake načinio je sa Igorom Vasiljevim, a ova dva buntovnika odmah su se izdvojila iz prosečnosti beogradskih akademskih krugova - priča Maldini. - Iako školovan kao arhitekta, profilisao je svoju umetničku ideju u krugu grupe "Mediala", organizujući susrete tada mladih avangardnih neonadrealistički nastrojenih srpskih umetnika u svom čuvenom potkrovlju porodične kuće na Senjaku i na daskama sojenice na Adi Međici koju je izgradio sopstvenim rukama.