"OVAJ rat je kao kad prvi put treba da vodiš ljubav. Najrađe ne bi, strah te je i imaš tremu a onda shvatiš da je to lako. Ide samo od sebe...", ovo je rečenica iz romana "Sami na svijetu", Željka Pržulja, sarajevskog pisca, nekada ratnika iz Kasindolske, ulice koja je "dala" 101 poginulog borca za Republiku Srpsku.

Kada je rat počeo, aprila 1992, "stroj ulice" činio je njih 270. Samo sa te krivudave sarajevske džade koja odvaja Ilidžu od aerodroma "Butmir", život je položilo isto onoliko srpskih momaka kao na Košarama. Knjiga je o njima, a među njima su i Željkov brat i otac.

- Priča je i srpska. Da na svetlo dana neko od Srba priloži i mrvu svedočenja o patnji, stradanju i junaštvu, sunarodnika - govori Željko. - Dve i po decenije od rata niko u Republici Srpskoj nije se setio da snimi film o Koridoru, Vukovima s Vučijaka ili Mitrovdanskoj ofanzivi, valjda što dežurni državni umetnici nemaju inspiracije, materijala ni motiva, i jedino preostaje da mi, "ilegalci", na svoju ruku i o svom trošku objavljujemo knjige i nastavljamo taj vid borbe.

Ovaj roman je i jedinstven po tome što u njemu ratnici,zločinici i svi drugi iz devedesetih kroz Željkovo pero pripovedaju kakvi su zaista bili. Kada je pre mesec dana Narodna biblioteka RS iz Istočnog Sarajeva objavila knjigu pohrlili su "kupci" iz oba Sarajeva.

Pročitajte još - Pržulj: Veliki rat pred mojom rajom

- Bitno mi je šta kažu ratnici. Srpski. I oni drugi. Znam ja da mi nismo prijatelji kakvi smo bili do 1991, toga više nema, nema ni Sarajeva kakvo je bilo do 1991, to su samo zablude romantika i stranaca, ali i sad se ponekad srećemo sa bivšim drugovima muslimanima, popijemo piće, činimo jedni drugima neke sitne usluge i izražavamo respekt - priča pisac. - U toj najkrvavijoj međusobnoj tuči sarajevskih raja najgore su prošli oni koji su pobegli. Iz dalekog sveta oni sad pametuju, šalju fotografije kuća i kola, smeju se i pokazuju nove zube, neki su postali i strašni šovinisti, ali zalud im sve to. Zna se kako se naziva onaj ko raju ostavi u tuči.

Roman je, kako kaže autor, napisan zbog onih koji su ostali:

- Samo sam evidentirao sve značajnije događaje od 1990. do 1996. i ostavio upornom čitaocu da sudi o vremenu, ljudima i događajima. Ja sam se odužio svojim drugovima i braći, a i Bogu što me je ostavio da preživim. A šta sam iz rata najviše zapamtio? Da otadžbina nije teritorija, komad zemlje planina i more kako sam do juče mislio. Otadžbina je način života. Karakter. Ponos.

Stotine objavljenih novinarskih tekstova i reportaža i petnaest knjiga, dodaje, bile su samo pripreme za ovaj roman.

- Zbog njega sam i počeo da pišem. Čekao sam ga dvadeset pet godina. Ta priča o grupi mladih iz jednog sarajevskog kvarta koju šahovske igre belosvjetskih moćnika bacaju na svih pet strana sveta, u stvari je priča o Sarajevu, BiH i Jugoslaviji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Priča je moja, lična, ali mogla je biti i priča nekoga od hiljada sličnih, da su samo imali dovoljno bezobrazluka da je napišu i dovoljno sreće da prežive rat i posleratne stresove.

Pržulj zaključuje da mu je žao što su neki drugi "pokupili sve plodove stvaranja srpske države zapadno od Drine":

- Neke varoši su se pretvorile u gradove, neki sporedni likovi postali su bitne face, neki su se nenormalno obogatili, ali treba naglasiti i podvući da su Srbi iz Sarajeva stvorili Republiku Srpsku. Politički je proglasili, vojnički je najkrvavije odbranili i iseljavanjem iz odbranjenih kvartova posle Dejtonskog sporazuma o miru udarili pečat na njen rodni list....

KULTURNE VEZE

SAMI smo na svetu jer pišemo ćirilicom, a kulturne paralelne veze vode samo u jednom smeru - objašnjava Pržulj naslov romana. - Za književnike iz Republike Srpske paralelne veze su dve linije koje se nikad nigde ne dotiču. Kod čitalačke publike u Republici Srpskoj roman "Sami na svijetu" je dobro primljen a kako sam obavešten čita se mnogo i u Federaciji BiH. Primedbe imaju i pomalo gunđaju oni koji su posle rata zahvaljujući politici ili biznisu postali moćni pa su im sada u njihovim okupljanjima za krsnu slavu potrebne i ratne zasluge. Junacima se postajalo od 1991. do 1996.