Ana Maria Rosi posle uspeha filma Ajvar: Velike teme najbolje se pričaju kroz male priče

UMETNICI vole da kažu da su im najveće nagrade puna sala i reakcija publike, a ako gledamo po tome, onda je Ana Maria Rosi, rediteljka filma "Ajvar" dobila najveće priznanje. Za projekciju, u okviru 26. festivala evropskog filma na Paliću, tražila se karta više, a Letnja pozornica je bila tesna za sve one koji su želeli da gledaju filmsku priču čiji su glavni akteri Nataša Ninković i Sergej Trifunović.

- Nismo očekivali da će toliko ljudi stajati i da toliko ljudi ne može da uđe, i što je najlepše, nisam mogla ni da pretpostavim da na sopstvenoj premijeri neću imati mesta da sednem - kaže za Novosti rediteljka Ana Maria Rosi, dobitnica Specijalnog priznanja na festivalu.

- Kada smo dobili poziv sa Palića za Glavni progam, znali smo da je to pravo mesto za festivalsku premijeru, gde će domaća publika biti u prilici da ga vidi zajedno sa drugim dobrim i relevantnim evropskim filmovima. To nam je omogućilo da, pre bioskopske projekcije, vidimo kako film diše pred publikom, ali i gde se nalazimo među kolegama iz cele Evrope.

PROČITAJTE JOŠ - Borba za Zlatnog lava

"Ajvar" je intimna drama dvoje ljudi iz Srbije, koji imaju uspešne karijere u Švedskoj, ali im je brak u krizi. Kao i mnoga druga ostvarenja prikazana na Festivalu, i ovo spada u "angažovane" filmove, koji prate lične, ljudske sudbine.

- Sve velike teme, univerzalne, istorijske, političke, društvene najbolje se pričaju kroz male, intimne priče, jer se gledalac ni sa čim lakše ne identifikuje nego sa pojedincem - objašnjava rediteljka.

Dajući filmu naziv "Ajvar" rediteljka je želela da on bude simbol svega odakle potičemo i metafora svih izbegličkih života.

Scena iz filma "Ajvar" / Foto Festival Palić

- Kada smo ga uradili, prve reakcije onih koji su ga pogledali bile su da ne liči na domaći film. To je trebalo da bude kompliment koji bi govorio da je profesionalno urađen, dobro odglumljen, vizuelno zadovoljava kriterijume evropskog filma. Nama to naravno imponuje, ali meni je veoma stalo da to bude domaći film, sa pričom o mentalitetu, karakteru ljudi koji dobro razumemo i prepoznajemo, pronalazimo u sebi. Na kraju krajeva, naslov je toliko domaći da više od toga ne može da bude - ističe naša sagovornica. - Domaći film je na laganoj uzlaznoj putanji. Ne možemo se takmičiti sa kinematografijama koje izbacuju stotine filmova godišnje, ali s druge strane, srpski autori su žilavi, bore se, uklapaju u ono što se naziva angažovanim, bioskopskim i evropskim "art haus" filmom.

Posle "Ajvara", Ana Maria Rosi radi na novom filmu u čijem fokusu će biti porodica.

- Imam želju da sledeći film bude jedan od dva scenarija na kojima radim, oba se bave porodicom kao nukleusom preko kojeg se prelamaju društvene, političke i istorijske okolnosti poslednjih nekoliko dekada na ovim prostorima, koji se danas zove region - najavljuje rediteljka.

BOL RASTANKA

FILM "Ajvar" završava se rastankom bračnog para, i to na aerodromu, pred povratak u Švedsku. Posle raspodele stvari, na podu aerodroma ostaje tegla ajvara.

- Kod rastanaka nema generalizovanja. On je zajednički i muškarcima, ženama i mlađima i starijima, on je nešto ljudsko, bolno, niko mu se ne raduje kakve god da su okolnosti. S druge strane, on umnogome određuje naš život ubuduće - objašnjava rediteljka.