Literatura koja poziva na plemenitost i viši smisao

Hercegnovski „Trg od knjige" koji će trajati do 28. jula i programom „Akademiku Vladeti Jerotiću u čast", kao i predstavljanjem zbirke „Mapa" Gojka Božovića, svedočio je opravdanost ovogodišnjeg slogana „Čitaj i tačka" posebno zbog toga što i Jerotić i Božović pozivaju na plemenitost, viši smisao i red.

Prof dr Dragan Simeunović – započinjući besedu o Jerotiću ocenio je da je akademik živeo i delovao sasvim u skladu sa jednim od njegovih omiljenih citata "Voli me malo, ali me voli dugo".

- Svaki narod treba vođu , ali ne samo političkog , već mnogo raznovrsnih predvodnika i uzora. Uvek za narod postoje značajne ličnosti koje ne moraju formalno biti vođe, ali koje svojom rečju i delom snažno utiču na narod usled toga što između njih postoji neka nevidljiva magija uzajamnog dubokog poverenja i uvažavanja. Takve ličnosti nazivamo harizmatskim i priznajemo im vodstvo čak i kad one to ne traže, kao što Jerotić nije tražio, ocenio je Simeunović.

Pročitajte još - "TRG OD KNjIGE" U HERCEG NOVOM: Gostovali pisci Amir Or i Vule Žurić

Želidrag Nikčević je dodao da su „sve paralele, Vladete Jerotića vodile prema dobroti i ljudskoj plemenitosti".

Sajamska publika videla je i odlomke iz popularne emisije "Agape" u kojoj je akademik Jerotić bio čest i drag gost, baš kao što je ovo podsećanje na "Trgu od knjige" na kojem je i sam gostovao – prijalo i učesnicima i publici.

U okviru drugog programa promovisana je zbirka poezije " Mapa" Gojka Božovića. Tamara Krstić istakla je da je reč o mapi „savremenog čoveka, sa svim njegovim dilemama, pitanjima, nadama, razočarenjima, besovima, sa bukom, a opet u tišini traženja nekog višeg i drugačijeg i smisla i reda".

Foto V. Vujnović

Božović je objasnio da pokušava da u pesmama oblikuje neku vrstu hronike, onako kako je on vidi.

-To je neuobičajeno jer se hronike vežu za prozu, ali meni se čini da i poezija može da bude, hronika, uveren je Božović.

U subotu veče, 27. jula, o „Njegoševom doživljaju lepote" govoriće autorka Sonja Tomović Šundić a potom o „Mediteranskom svetioniku" dr Zoran Živković i Đorđe Malavrazić.