BREHT je rekao da se jabuka dokazuje jedući se, a pozorište gledajući se - podsetio je u ponedeljak na početku susreta sa amaterskim (ali i profesionalnim) glumcima naš ugledni reditelj i profesor FDU Egon Savin, na prvoj od ukupno četiri radionice koje će održati tokom 62. izdanja Festivala festivala u Trebinju. U srcu Hercegovine do 27. jula nadmeću se amaterski teatri iz cele nekadašnje Jugoslavije, a već drugu godinu zaredom njihovi članovi i ostali gosti imaju priliku da razmene iskustva s jednim od najvećih reditelja u regionu.

- Domaćini su me zamolili, a meni je čast da s nekim mladim, radoznalim ljudima, kao i s već afirmisanim praktičarima, uđem u kreativan dijalog o unapređenju amaterskog pozorišta u organizacionom, pa i u estetičkom smislu - kaže u izjavi za naš list Egon Savin. - Danas je teško razdvojiti umetničko od neumetničkog, estradno od ozbiljnog, alternativno od institucionalnog, kao i amatersko od profesionalnog. U tim uslovima, svi mi koji se bavimo pozorištem teško se snalazimo.

Savin ističe da je profesionalno pozorište toliko osiromašilo da se po novcu kojim raspolaže izjednačilo sa amaterizmom, "a u estetskom smislu odavno značajne razlike i nema, pa su neke amaterske predstave profesionalnije i pozorišno značajnije od mnogih koje se prikazuju u našim velikim teatrima".

Pročitajte još - Egon Savin: Živimo zagledani u sebe i sopstvene iluzije

- Retki su kroz pozorišnu praksu pravili predstave koje publika, iz različitih razloga, želi da gleda više puta. Teatar nije ono što što se zbiva na sceni već u oku posmatrača - naglasio je u susretu s "pozorišnicima" Savin. - Razbijanje klišea je važno u svakom, a pogotovo u amaterskom teatru. Nove teme traže nove forme, ne može se bezbroj puta viđenim sredstvima postići rezultat. Nekada i najuspešniji glumci prestanu da istražuju na polju lika i počnu da igraju sebe. To ne samo što nije umetničko već je i dosadno, diletantski.

foto P.Mitić

Poznati reditelj osvrnuo se i na neke sumnjive pojave u teatru: od navijača u publici koji uvek viču "bravo" do onih koji su skloni divljenju i hvaljenju svega što je nerazumljivo u teatru:

- Njima kažem: "Dajem ti sto evra da mi ispričaš šta si video" - dodaje sa šeretskim osmehom vrsni pedagog i rediteljski znalac. - I odnos publike prema sebi postao je jeftin. Veći deo prave pozorišne publike ili je otišao iz zemlje, ili sedi kod kuće. Nekada je publika imala integritet. U pozorište se ulazilo sa strahopoštovanjem, a ne iz potrebe da se doživljavaju "nedolične strasti".

Savin naglašava da postoji i teatar koji misli da je sofisticirano i ekskluzivno sve ono što je nerazumljivo i nedostupno gledaocu, da se tako pravi otklon u odnosu na estradno, zabavljačko pozorište...

- Ideologija postdramskog teatra je teror u pozorištu, ona minimalizuje značaj literature na sceni. Smatram je antipozorišnom, ne vidim njen smisao. Gledaoci takvih događaja izlaze iz sale. "Nestaju" i po dva reda. S druge strane, tvorci ovih predstava danas su proslavljeni umetnici samo zato što su alternativa estradi. Postali smo "prepisivačka kulturna čaršija" nemačkog ili engleskog pozorišta, a zapravo naša najbolja alternativa bio bi pravi komedijski teatar. Verujem da veličanstveni srpski komediografi (od Joakima, Sterije, Nušića do Ace Popovića i Duška Kovačevića) tek čekaju svoje glumce...

foto P.Mitić

Da bi teatar bio pravi, kaže Savin, mora da ispuni tri uslova. Prvo, da ima odnos prema pozorišnoj tradiciji i dramskoj literaturi, jer je bez velike literature teško praviti veliko pozorište.

Pročitajte još - Glumački snovi letnjih noći

- Drugi uslov je jezik, a odnos prema njemu u našem pozorištu je katastrofalan! Dobar jezik je zapravo scenski jezik, nemački je stvorio Gete. Ispostavilo se da kod nas akademski ljudi ne znaju da govore književni jezik, pa se pojavila potreba da se uvede kao predmet na studijama. Za to je krivo i pozorište. U našem savremenom teatru glumci često nepravilno, i dikcijski i gramatički, govore na sceni. Mnogi od njih veruju da, bez obzira na to što mrmljaju i mumlaju, ostavljaju veliki utisak. A zapravo, ostavljaju ga samo na same sebe. Na trećem, ali ne i manje bitnom mestu, jeste odnos prema stvarnosti. Svako pravo pozorište mora da ima prema njoj kritički odnos, da izlaže sve moguće mane društva i pojedinca. Ako to ne radi onda postaje anomalija i prelazi na područje jeftine zabave.

VLAST I OPOZICIJA

DO kraja godine Savin će režirati dve predstave: 10. oktobra u niškom Narodnom pozorištu premijerno je izvođenje farse Nebojše Romčevića "Vlast i opozicija" u njegovoj postavci, a potom odlazi u Skoplje da na tamošnjoj sceni postavi Pirandelov komad "Čovek, zver i vrlina".