ŠTA sve hrana znači i simbolizuje u našim životima (a posebno u teškim okolnostima), podstaklo je prevodioca i profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Kajoko Jamasaki da napiše knjigu "Hleb i divlje jagode", koja je za samo pola godine u Japanu (u izdanju kuće "Keisošobo") doživela čak tri izdanja.

- Ovo delo nastalo je na osnovu razgovora sa prijateljima ili prijateljima mojih prijatelja, koji su na razne načine prošli slično iskustvo. Trideset sedam sagovornika odgovaralo je na isto pitanje: "Kako si doživeo rat kroz hranu?"

U prvom poglavlju našla su se sećanja onih koji su preživeli Drugi svetski rat, a u narednim ispovesti ljudi iz devedesetih godina prošlog veka.

- Sve su to moji učitelji života... Pre četiri godine odlučila sam da zabeležim njihove autentične priče. Tokom rata bila sam član humanitarne organizacije "Zdravo da ste" i izdavala dečji časopis "Moja škola Bačuga". Mnoga prijateljstva nastala su baš u tim vremenima. Tako je jedna od sagovornica i Gordana Bogićević, vaspitačica, poreklom iz Petrinje. Dva puta je izbegla iz ratnog pakla, prvo iz Krajine, a potom iz Peći.

U najtežim godinama i iskušenjima, gde god da je išla, Gordana je nastojala da svakog dana spremi ručak ukućanima. Jer, kako je govorila, kuvanje okuplja najbliže.

- Hrana, zapravo, čuva osećanje normalnosti u neljudskom okruženju i vremenima. Ljubica Milićević, socijalni radnik, stigla je u Prijedor posle veoma rizičnog bekstva iz Zenice. Zauvek će pamtiti toplo, sveže mleko i dobrotu kojom su je na tom putu darivali nepoznati seljaci. Tokom ispovesti izgovorila je fantastičnu rečenicu koju Japanci rado citiraju: "Hrana je uspomena, a kuvanje vaskrsenje." Recepti se u porodicama prenose s kolena na koleno. I zato, kada kuvamo, zapravo oživljavamo starije generacije i zaboravljene ukuse.

Među koricama knjige našla se i priča o profesoru istorije Darku Raduloviću iz Vinkovaca. Pošto se tokom rata raspao njegov mešoviti brak, ostao je sam u stanu. Ipak, komšije druge nacionalnosti nisu ga napustile.


Pročitajte još: FINSKI PSIHIJATAR: Pišem knjigu izvinjenja srpskom narodu


- Ceo soliter sastajao se u Darkovom domu. Hranom ih je snabdevala jedna Hrvatica. Zbog čestog nestanka struje, brzo je propadalo sve što su nabavili, pa su svi jeli i kuvali na Darkovom "smederevcu".


U vanrednim okolnostima hrana je često spas i za telo i za dušu. Ali, ponekad i bolno sećanje.

- Snežana iz Kosova Polja imala je muža inženjera, zaduženog za održavanje sistema u elektrodistribuciji. Jednog dana spremila je ručak i ubeđivala ga da obeduju pre nego što ode na teren. Odlučio je da prvo popravi neki kvar. I to je bilo kobno. Čim se popeo na trafostanicu, terorista ga je ugledao i pustio struju... Na stolu su ga čekali đuveč i vanilice. Snežana nikada neće zaboraviti taj ručak, upravo zato što je prethodio strašnom događaju.

Poslednje poglavlje, nimalo slučajno, lična je priča Kajoko Jamasaki. Njen suprug Hiroši preziva se Vukelić, baš kao što se zove jedan zaselak u Lici kod sela Drežnica.

- Reč je o srpskom selu u Hrvatskoj, bez kapi vode. Imalo je tešku sudbinu i u prošlom ratu. Na tom malom prostoru našli su se italijanski fašisti, nemački nacisti, ustaše i četnici! Mnogi seljani su završili u logoru. Posle ovog rata, zvali su supruga i mene da ih posetimo. Otišli smo sa Petrom Maravićem (1928), koji je kao dečak tokom borbenih dejstava pobegao u partizane.

Preživeli su zahvaljujući devojčici koja im je doturala hranu, nešto malo mleka i divlje jagode. Otuda i naziv moje knjige "Hleb i divlje jagode".


Kajoko objašnjava da se odlučila za ovu temu, između ostalog, i zbog toga što se o ratu najčešće piše kroz nacionalnu ili ideološku šemu:

- Osećaj gladi i žeđi često se vezuje i za trenutke oskudice, tuge, straha. Hrana je, pak, lepo sećanje, povezano s nadom. Moji sagovornici su kroz hranu osetili bliskost, radost deljenja i pripadnost zajednici. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg su i Japanci knjigu primili na tako topao način. U njihovom tradicionalnom društvu okupljanje oko trpeze imalo je nekada veliki značaj. Danas, tri generacije sve ređe žive zajedno...


SRPSKA SALATA

UZ različite ljudske sudbine i priče (uglavnom sa srećnim krajem), naša sagovornica je japanskim čitaocima ponudila i neke tradicionalne srpske recepte.

- Zanimljivo je da Japanci obožavaju "srpsku salatu", koja je za njih potpuno novo jelo. Naime, oni nikada ne prave kombinaciju paradajza, luka i krastavca. Slično je sa pasuljem, gulašem i punjenim paprikama. Mada su im dostupni svi sastojci, to su za "njih sasvim egzotični ukusi".