Jug Radivojević: Na očevom pozorišnom putu

NA čelo Beogradskog dramskog reditelj Jug Radivojević došao je kao v. d. upravnika sredinom maja i za samo dva meseca napravio "veliko spremanje": uradio koprodukciju sa Teatrom "Ulisis" (premijera predstave "Ko se boji Virdžinije Vulf" je već krajem ovog meseca na Brionima), osmislio Uniju regionalnih gradskih teatra, a od oktobra BDP će prvi u zemlji preći na tromesečni repertoar i blok sistem - igranje istih naslova u nizu!

U upravničku fotelju Jug je seo posle 114 postavljenih predstava širom Srbije i bivše Jugoslavije. Radio je u svim nekadašnjim republikama (osim Makedonije) drame, komedije, mjuzikle, predstave za decu i za, praktično, svaku drugu osvojio priznanje. Četiri godine bio je stalni reditelj u JDP, više od decenije docent na odseku glume FDU, a na Crveni krst odlazi s mesta stalno angažovanog reditelja u Narodnom pozorištu. Taj status mu je trenutno "zamrznut", ali nekoliko drugih i dalje je aktivno. Od osnivanja Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića potpredsednik je stranke, član je UO FK "Crvena zvezda" (odnedavno i predsednik Fondacije kluba), kao i predsednik UO festivala Bitef. Ono što je izvesno, jedan posao sigurno neće raditi: režirati u Beogradskom dramskom.

- Pre pola godine potpisao sam ugovor, trebalo je da postavim Aristofanove "Žabe". Nema ni potrebe ni vremena da sada ovo režiram, ali je na moju veliku sreću Jagoš Marković bio slobodan da u tom terminu počne rad na Viskontijevom "Sumraku bogova" - objašnjava u razgovoru, za "Novosti", Jug Radivojević. - Biće vrlo zanimljivo jer ovu psihološku dramu režira na maloj sceni, u intimnom ambijentu, gde će sva glumačka sredstva biti vrlo svedena a dovoljno vidljiva. Uz glumce iz kuće, u predstavi će gostovati Lane Gutović i Branka Šelić. Premijera je zakazana za 1. oktobar i početak sezone.

* Imate nameru da uskoro "pojačate" ansambl mladim snagama?

- Buduće članice biće Isidora Simjanović i Vanja Nenadić, verujem dve najbolje mlade glumice u Srbiji. U ansamblu će se ponovo (i to kao stalni članovi) naći izvanredni Miloš Biković i Andrija Kuzmanović.

* Iako niste bili kandidat na konkursu, osnivač Skupština grada ukazala vam je poverenje?

- Moram da kažem da su čelnici Grada i Sekretarijata za kulturu bili uporni u nameri da postave čoveka koji nije iz kuće, ne bi li tako pomirili podeljeni kolektiv. Ideja je bila da to bude neko sa velikim pozorišnim iskustvom i bogatom biografijom.

* Šta je bio vaš motiv da poziv prihvatite?

- Shvatio sam da osnivač želi da pozicionira BDP kao jedno od najboljih u regionu, budući da se radi o prvoosnovanom gradskom pozorištu (12. avgusta 1947), dugo godina jednom od najznačajnijih u staroj Jugoslaviji, po svojoj modernosti, izboru naslova, autorima i glumačkom ansamblu.

Pročitajte još: Jug Radivojević: Doba pohlepe i sujete

* U jednom periodu zvalo se Savremeno pozorište, imate li nameru da ponovo uspostavite takav repertoar?

- Potrebno je kući vratiti profil i definisati je u repertoarskom i sveukupnom estetskom smislu. Igraćemo najbolje i najaktuelnije domaće i svetske komade. Takođe, bavićemo se beogradskim pričama kroz dramatizacije romana, postavljaćemo na scenu neke zaboravljene ili nove, sveže tekstove, tematski vezane za Beograd. Treća repertoarska linija vezana je za pisanje, "sekundarnih" drama - refleksija velikih klasičnih tema i naslova. Inače, zajedno sa mnom repertoar uređuju članovi Umetničkog veća koji sam osnovao: reditelj Ana Tomović, prevodilac Bojana Denić i dramaturg Slobodan Obradović. Kada je reč o maloj sceni, očekuju nas do kraja godine dve premijere. Reč je o započetoj ("Plastelin" Sigarjeva, u režiji Marka Torlakovića) sa petoro mladih glumaca, a s velikim zadovoljstvom smo preuzeli i diplomsku predstavu Patrika Lazića "Fine mrtve devojke" Mate Matišića.

* Pre svega toga, čeka vas 29. jula premijera na Brionima?

- Ukazala nam se fantastična prilika da sa Teatrom "Ulisis" radimo komad Edvarda Olbija "Ko se boji Virdžinije Vulf" u režiji Lenke Udovički, sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj ulozi. U podeli su i prvakinja ZKM Katarina Bistrović Darvaš (u alternaciji Nika Ivančić i Romina Tonković), kao i naši glumci - Ljubomir Bulajić u alternaciji s Milanom Marićem. Sredinom oktobra predstavu će na našoj sceni videti beogradska publika, pa ćemo tako biti i jedino pozorište u regionu u kojem će Šerbedžija igrati na stalnom repertoaru. Inače, sa "Ulisisom" za sledeće leto planiramo mnogo veću koprodukciju.

* Zašto je baš ovaj projekat vaš prvi repertoarski potez?

- Ideja je da se umrežimo na ovim prostorima i na moju inicijativu osnovana je Unija regionalnih gradskih teatara, koja je pre dve nedelje imala inicijalni sastanak u BDP. Početkom septembra zvanično će biti potpisan protokol o saradnji između naše kuće, MGL Ljubljana, "Ulisisa", Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, Gradskog pozorišta Podgorica i Dramskog teatra Skoplje. Okupiće se ne samo direktori pozorišta već i gradonačelnici, a od 1. do 7. decembra planirali smo i prvi festival Unije, koji će se posle Beograda seliti i u ostale gradove.

* Neki od naslova BDP više neće biti na tekućem programu?

- Još pre mog dolaska Upravni odbor skinuo je neke predstave, a mene je "dočekalo" 35 naslova na dve scene! To je preveliki broj. Moja filozofija je da imamo manji broj naslova, a veći broj igranja. Ubuduće ćemo igrati trinaest na velikoj i trinaest predstava na maloj sceni. Inače, vodićemo se gledanošću (izveštaj s blagajne), ali i činjenicom da li naslov pripada novoj repertoarskoj politici.

* Da li je vama na novoj funkciji uzor otac Radoslav Radivojević, dugogodišnji upravnik pozorišta u Vranju i osnivač "Borinih pozorišnih dana"?

- Veoma dobro pamtim kako je moj otac prešao taj put. Trideset sedam godina na čelu pozorišta, predstavlja verovatno najduži upravnički staž u istoriji srpskog teatra. Iz Beograda smo otišli 1. maja 1972. godine, u "Simpovom" furgonu: imao sam dva meseca, moja sestra Ana dve godine. U to vreme u Vranju nije postojao čak ni amaterski ansambl u okviru Doma kulture. Trebalo mu je četvrt veka da formira profesionalno pozorište...Od oca sam naučio da bez velikog rada, požrtvovanja, discipline i izvanredne organizacije, kao i stalne, objektivne slike o sebi i samoj kući - nema dobrog pozorišta. Za to morate biti čestiti i hrabri, imati ambicija i stalno težiti ka vrhu. Očeva slika je na mom radnom stolu. Kad god imam dilemu, samo bacim pogled...

"LILIOM" OTVARA FESTIVAL

NA Velikoj sceni do kraja godine Ana Tomović režiraće komad "Liliom" Ferenca Molnara, kao rimejk predstave koja je bila na sceni BDP 1952. godine. U glavnim ulogama pojaviće se Andrija Kuzmanović i gošća iz Sarajeva, Maja Izetbegović, uz glumce iz kuće - Petra Benčinu, Marka Živića, Vladana Milića, Vesnu Čipčić, Ivanu Nikolić i Anju Alač. Ovom premijerom biće i otvoren festival Unije regionalnih gradskih teatara.

EVROPA U BEOGRADU

- PLANIRAMO da u junu naredne godine pokrenemo i festival evropskih gradskih teatara, koji su po svom stilu bliski našem pozorištu. Namera je da se "umrežimo" sa regionom i Evropom, jer su koprodukcije naša budućnost. Ideja je i da na Crvenom krstu režiraju njihovi najbolji reditelji, ali i naši najdarovitiji mladi ljudi - ističe Radivojević.