BEOGRAD će i ove jeseni okupiti najbolja svetska pozorišna ostvarenja (po izboru selektora i umetničkog direktora Ivana Medenice) koja odražavaju ne samo umetnički već i društveni duh vremena u kome su nastale: tako slogan "Počnimo ljubav iz početka" 53. Bitefa, samo na prvi pogled "zrači" optimizmom u odnosu na prošlogodišnji, apokaliptični moto "Svet bez ljudi"...

- Verujem da bi pozorište zaista trebalo da pokuša i pruži neku vrstu alternative negativnim društvenim procesima, kako kod nas tako i u celom svetu - kaže na početku razgovora za "Novosti" Ivan Medenica. - Takve su tri predstave, koje iz jasnih dramaturških razloga dolaze na samom završetu festivala, jer želimo da pokažemo da je ostala možda mogućnost za neki srećan kraj i svetlo na kraju tunela.

Selektor, dalje, objašnjava da izborom predstava, naravno, ne nudi nikakve lažne nade i iluzije, već kroz same pozorišne forme (odnos izvođača i gledalaca) nudi jednu vrstu laboratorije humanijih, ravnopravnijih, solidarnijih međuljudskih odnosa.

- To će se naročito ostvariti poslednjeg takmičarskog dana, kada se izvode dve predstave: francuska "Retke ptice" i belgijska "Pozvani", čuvene kompanije "Ultima Vez", u koreografiji Sepe Bajensa. U oba ostvarenja međuljudski odnosi se svode na ono bazično, a to je dodir, podrška, razmena, telesna koordinacija. Radi se o dve izrazito fizičke predstave. U prvoj se kontakt ostvaruje samo među izvođačima, dok u drugoj i mi gledaoci bivamo pozvani da s njima izvodimo određene koreografske partiture i fizičke radnje. Kroz tu direktnu saradnju, mislim da se ostvaruje jedan model zajedništva koji nam je svima potreban.

Pročitajte još - NOVA NADA ZA TEATAR: Na programu 53.Bitefa 12 predstava iz osam zemalja

Inače, u ovogodišnjem festivalskom programu (uz dve naše predstave, "Zašto je poludeo gospodin R" i "Tartif") učestvuju umetnici iz Nemačke, Belgije, Hrvatske, Nigerije, Francuske, Brazila i Slovenije.

Foto Željko Knežević

Predstava "Pozvani" je, kako kaže Medenica, jedan od najboljih primera 53. Bitefa onoga što danas nazivamo "imerzivno pozorište". Reč je, naime, o novom pojmu za poznati oblik učestvovanja gledalaca u predstavi, brisanju razlika između izvođača i publike, scene i gledališta.

- Među preostalima neće biti mnogo predstava koje se na nivou teme završavaju optimistično. Na repertoaru je i sjajno slovenačko ostvarenje "Ali: Strah jede dušu", inspirisano Fazbinderovim filmom, a u režiji Sebastijana Horvata i izvođenju SNG Ljubljana. To je tipična "fazbinderovska" politička melodrama koja, da otkrijem, ima srećan kraj. Mada, ni ona nije u potpunosti srećna... Ono što je optimistično jeste da uprkos klasnim razlikama, predrasudama i netoleranciji - ljubav pobeđuje.

Pročitajte još - Paržižeku nagrade Bitefa

Iako je slogan 53. Bitefa "Počnimo ljubav iz početka" (što će starije gledaoce asocirati na poznatu beogradsku melodiju iz "srećnih" sedamdesetih godina prošlog veka), stvari se nisu pomerile unapred u odnosu na prošlogodišnji katastrofični "Svet bez ljudi"...

- Na opštem planu društvenih tokova i procesa, nisam mogao da pronađem mnogo povoda za radost, ni kod nas ni u svetu. Zato, većina programa tretira temu krize i raspada zajednice na svim nivoima. Od državnog, preko porodičnog, do partnerskog. Slogan ne treba shvatiti kao neku vrstu objedinjujućeg faktora svih predstava: on se svodi na, eventualnu, mogućnost obnove zajedništva na humanijim odnosima. Ipak, više je reč o nečemu što priželjkujemo i projektujemo nego o realnosti.

Foto Željko Knežević

O samim uzrocima raspada ljudske zajednice Bitef se bavio prošle godine, ali se u međuvremenu ništa nije promenilo. Jer, naglašava Medenica, raspomamljeni kapitalizam, ksenofobija, autokratski poreci, desni populizam - društvene su pojave i motivi koji će se pojavljivati i ove godine. Šta je zajednički imenitelj raspolućenog sveta oko nas?

- U širem kontekstu, kao i u našem srpskom društvu, polarizacija je sve intenzivnija. Granica pucanja svuda se nazire, pa i u pozorištu koje promovišemo zalažući se za kritičnost i preispitivanje. Zapravo je reč o pozitivnim pojavama, budući da je mržnja jedina koja sve razjeda i nigde ne vodi. Kao zajednica i pojedinci moramo da smognemo snage i "počnemo ljubav iz početka", u smislu da jedne druge čujemo, vidimo, osećamo, saosećamo, nastojimo da razumemo. I na tim osnovama, "gandijevskim" putem, pokušamo da krpimo te ostatke raspadnutog i rastočenog društva. Uostalom, zato i insistiram na fizičkom aspektu teatra. On je najbolja laboratorija dobrih međuljudskih odnosa: jedna balerina mora da veruje svom partneru da će je, kad je baci u vazduh, i dočekati...

Ovogodišnji Bitef u "danu prologa" 17. septembra otvara berlinski "Rimini protokol", predstavom "Beograd na daljinski" (koncept Štefan Kegi i Jorg Karenbauer). Reč je o apsolutnom pobedniku prošlogodišnjeg festivalskog izdanja.

Foto Željko Knežević

- Uz Kegija u Beograd, posle petnaest godina, dolazi Tomas Ostermajer (sa "Istorijom nasilja"), predstavom koja nalikuje njegovom mladalačkom senzibilitetu. A na svečanom otvaranju gledaćemo "Oresta u Mosulu", trenutno najprovokativnijeg i najtraženijeg reditelja Mila Raua. Njih trojica najveće su zvezde ovogodišnjeg Bitefa, uz manje poznate umetnike koji dolaze iz vanevropskog okruženja. Od samog početka insistiram da Bitef ne sme biti samo regionalni niti samo evropski festival... Posebno je dirljiva predstava "Yuropa", mladog koreografa Kuduza Onikekua iz Nigerije. Njegove koreografije pružaju nam pogled iz vizure onih koji su žrtve migracija - samih Afrikanaca.

Medenica ističe da iz Brazila (zemlje koja je do sada samo jednom učestvovala na Bitefu) stiže predstava "O mesu i betonu", koja će gledaoce najdirektnije suočiti sa đubretom (u bukvalnom smislu) naše civilizacije.

- Za potrebe te predstave moraćemo da skupimo naše, beogradsko đubre, jer oni igraju uvek sa lokalnim, a ne sa svojim smećem - kaže, uz osmeh, selektor Ivan Medenica.

Od mesa i betona“ Foto M. P.

SRPSKE PREDSTAVE

NA pitanje zbog čega se odlučio baš za ove dve predstave ("Zašto je poludeo gospodin R" JDP i "Tartif", koprodukcija Sombora i Novog Sada), Medenica odgovara:

- One su, najšire gledano, izrazito "bitefovske". Predstavljaju umetnički pomak za repertoarska, institucionalna pozorišta u kojima su nastale i obe odgovaraju konceptu festivala. Nisu "imerzivne" u apsolutnom smislu, ali obe ruše četvrti zid i snažno povezuju scenu sa publikom. I u obe, mi gledaoci dobijamo ulogu pasivnih saučesnika u nesreći njihovih junaka.