U punom Centru za kulturnu dekontaminaciju u četvrtak je održana komemoracija povodom smrti dramaturga, osnivača i direktorke te ustanove Borke Pavićević.

Teatrolog i predsednik Upravnog odbora CZKD Mirjana Miočinović je istakla da je Pavićević svojom istrajnošću i upornošću godinama registrovala sve što se događalo, preuzimajući na sebe opasnu ulogu svedoka:

"Oštrini njenog pogleda nije promakla nijedna pojava svakodnevnog života. Ona je nepogrešivo znala šta je uzrok, a šta posledica svega što se devedesetih godina događalo pod izgovorom odbrane srpskog nacionalnog interesa. Ona je ukazivala na podlost namera i pomagala da dođemo do istine, donoseći jednu vrstu svetle opozicije", rekla je Miočinović.

Kruna njenog rada i vrhunac njene graditeljske sposobnosti bio je, prema rečima Miočinović, Centar za kulturnu dekontaminaciju, koji je četvrt veka mesto "istine i otpora visokog rizika", istovremeno prostor učenja, proučavanja, novine i eksperimenta.

"Sve dugujem toj neumornoj, mudroj, pravičnoj, plemenitoj, odanoj i jedinstvenoj Borki Pavićević i svesna sam, u ovom času opraštanja od nje, da sam njen veliki dužnik", istakla je Miočinović.

Reditelj Želimir Žilnik prisetio se svojih susreta sa Borkom Pavićević, koja je vremenom, primetio, postajala mudrija, čvršća i spremnija na rizik.

"Ja sam Borku prvi put sreo 1967. godine u nedeljniku ''Susret'' kada su me pozvali kao debitanta da dam svoj prvi intervju. Tu je bila Borka i odmah sam video da je drugačija, bila ja pametna, obrazovana, elegantna, lepo obučena i ja sam joj rekao: Vi tu ne pripadate. A ona meni rekla: Vi ste, gospodine, debitant, a već govorite kao starac", ispričao je Žilnik dodavši da je 1969. došla i na snimanje filma "Rani jadi".

Pročitajte još - Preminula Borka Pavićević

On je podsetio okupljene i na njene hrabre poteze u Ateljeu 212, ali i kada je izašla iz te "kreativne i ušuškane sredine" i krenula u velike rizike koji su delovali kao "andergraund njujorški teatar", pa na njene antiratne akcije tokom devedesetih i "stavljanje glave u torbu".

Žilnik je naglasio da je njena ideja o osnivanju Centra za kulturnu dekontaminaciju njemu izgledala fantazmagorično.

"To mi je izgledalo kao lansiranje satelita van zemlje u kojoj je klanica. Rekla je: ''Treba da krenemo da uspostavljamo saradnju sa bivšim kolegama, da zaustavimo ovu ludost''. Ona je uspela da napravi instituciju koja je najznačajnija, nahrabrija, nadostojanstvenija i najmoralnija kulturna institucija naše zemlje", rekao je Žilnik i dodao da je Borka za njega u tim godinama bila "gromobran protiv haosa koji se sručio pre svega na našu kulturu".

Za antropologa Ivana Čolovića Pavićević je bila izvor moralne energije koji je oko sebe okupljao ljude jakih etičkih principa, formirajući razgranatu mrežu koja prenosi snagu i nadu neophodnu, kako je primetio, da opstanemo kao ljudi, što je na ovim prostorima uvek bilo teško.

"Centar za kulturnu dekontaminaciju je trafo stanica naše moralne energije. Ljudi koje je Borka tu okupljala demonstrirali su i zastupali otpor nasilju, kritičku misao, solidarnost, odgovornost i bratstvo. Ovde se već 24 godine kultura dekontaminira od otrova nacionalizma, nacionalističke mržnje i zločina", rekao je Čolović.

Podsetio je da je Pavićević bila i do kraja ostala Jugoslovenka, a Jugoslavija je ostala ime njene zemlje, ime prijateljstva, kulture, zajedništva koje i danas ponegde istrajava i obnavlja.

"Primetila je Borka da to nezaboravljeno jugoslovenstvo danas postaje sve važniji oslonac otpora nacionalizmu i mržnji. Borka je bila verna svom imenu, bila je beskompromisan borac, ali sredstva njene borbe su bila nenasilna - solidarnost, prijateljstvo, saosećanje, odgovornost, nesebičnost", istakao je Čolović i pozvao sve da "ostanu njeni borci".

Komemoracija je počela u dvorištu CZKD gde je "Horkestar" izveo partizansku pesmu "Oj Mosore, Mosore", kao i pesmu Dragana Protića posvećenu Borki.

Sala CZKD nije mogla da primi sve koji su došli da se oproste od Borke Pavićević, pa su mnogi ostali u dvorištu, gde su bili postavljeni zvučnici, a među prisutnima bili su kulturni poslenici, predstavnici kulturnih i prosvetnih ustanova, bivši i aktuelni ambasadori stranih zemalja u Beogradu.