Bolero oda čednoj erotici

MAGIČNO očaravajuća melodija "Bolera" Morisa Ravela našla je tri nova plesna tumačenja stopljena u jedinstvo suprotnosti u komadu "Žuti, Beli i Zeleni Bolero", koji je postavljen na scenu Ustanove kulture "Vuk Stefanović Karadžić". Triptih obojen osnovnim bojama zastava zemalja iz kojih potiču autori Mbulelo Ndabeni (Južnoafrička Republika), Merav Dagan (Izrael) i Lorand Zahar (Mađarska), svojevrsno je odavanje počasti neponovljivoj melodiji "Bolera", kao i srpskoj primabalerini jugoslovenskih i svetskih plesnih scena Dušanki Duški Sifnios (1933-2016).

Najpoznatija klasična verzija "Bolera" je ona koju je osmislila Bronislava Nižinski, a najsuptilnija, najsugestivnija i najpopularnija, ona koju je sačinio Moris Bežar i posvetio je upravo Duški. Navodno, on je inspiraciju dobio kada je video mladu srpsku balerinu kako izlazi iz mora duge, mokre kose. Bežarov "Bolero" postao je kultni balet 20. veka, a Dušankina izvedba zapamćena je kao nezaboravna oda nepatvorenoj, čednoj erotici.

Naša primabalerina igrala je "Bolero" pre Maje Plisecke, a u ulozi u kojoj je Bežar prvenstveno video nju, do sada se okušalo pedesetak vrhunskih umetnica sa svih krajeva planete, i čak jedan igrač. Jedna od poslednjih želja naše primabalerine bila je da se na promociji njene monografije (koja ni do sada nije objavljena) izvedu i dva baleta koja su joj obeležila karijeru: obnova "Čudesnog mandarina" Bele Bartoka u koreografiji Dimitrija Parlića i "Bolero", u interpretaciji članova Bežarove trupe.

Pročitajte još: Odlazak Žizele

- Bežar je "Bolero" radio sa mnom i za mene, i priznao mi je da mu se činilo kako to naše spajanje donosi neki novi život. Sama muzika nametala je igru koja podseća na matematiku, sve je tu isto, a nije isto. Taj balet traje 17 ili 18 minuta, u zavisnosti od dirigenta, ako diriguje malo brže, možete i umreti na tom stolu na kome ga igrate - rekla je svojevremeno, u razgovoru za "Novosti".

Minulog petka, troje koreografa prihvatilo je izazov da uđe u dijalog sa muzikom "Bolera". Različitog porekla, senzibiliteta, iz drugačijih tradicija, jezika i religija, stvorili su svoje vizije.

Duška Sifnios

ŽIZELA I KOPELIJA

ROĐENA u Skoplju 1933. godine, Dušanka Sifnios je učila balet u srednjoj školi u Beogradu. Karijeru je 1951. počela u Narodnom pozorištu. Brzo je postala solista, pa je nastavila školovanje u Sovjetskom Savezu. Njen ples su karakterisali brzi skok, izražajna snaga i gracioznost. U knjizi "Prvih deset godina baleta u Jugoslaviji od 1945. do 1955" važno mesto zauzimaju njene uloge u "Čudesnom mandarinu", "Žizeli", "Romeu i Juliji", "Orfeju", "Kopeliji"....