Dnevnik zabluda: Urbani otpad

SRBIJU je pogodila serija kiša praćenih nevremenom. Gotovo da nema grada koji nije stradao u naletima poplave, grada ili obilnih padavina. Mnoga domaćinstva su pod vodom, zasadi uništeni. Prirodne nepogode nisu mimoišle ni našu prestonicu, gde su posledice obilnih padavina vidne na svakom koraku. Ova situacija aktuelizovala je pitanja o čovekovom negativnom uticaju na životnu sredinu, pre svega na katastrofalne posledice loše urbanizacije. Ali, šta leži u osnovi urbane erozije?

Gradovi u Srbiji danas doživljavaju kulminaciju decenijske haotične izgradnje koja pogubno utiče na životne uslove. Suprotno razvojnim konceptima naprednih društava, Srbija je usvojila urbanizaciju u kojoj su ekonomski momenti postavljeni ispred humanih, a ulaganja u urbanu strukturu isključivo posledice želja za finansijskim efektima, dok su ljudskost i stvarne potrebe stanovnika zapostavljeni. Postepeno ali definitivno, prostori mnogih gradova u Srbiji pretvaraju se u nešto što možemo da nazovemo urbanim otpadom. Usled višedecenijskog pogrešnog urbanističkog planiranja nastali su teško rešivi problemi prenaseljenosti, neumerene i neravnomerne gustine stanovanja, saobraćajna i druga nefunkcionalnost, kolapsi, nehigijena i brojni tehnički nedostaci. Ovi problemi nisu karakteristični samo za staro urbano nasleđe. Nasuprot, postaju sve ozbiljniji gradnjom savremenih urbanih kompleksa, a posebno dolaze do izražaja u ekstremnim klimatskim situacijama. Tokom nedavnih vremenskih nepogoda poplavljen je i prokisao novootvoreni tržni centar "Ada mol", "čudo tehnologije" londonskog studija "Design international", projektovano u skladu sa LEED Gold/Platinum standardima, ali i savremena petlja auto-puta kod Arene, nedavno rekonstruisane okretnice gradskih autobusa i tramvaja i čak 20 beogradskih vrtića.

PROČITAJTE JOŠ: DNEVNIK ZABLUDA: Urbanizacija šume

Ali, postoji i druga vrsta urbanog otpada koji na poguban način utiče na naše gradove, ali na njega malobrojni danas obraćaju pažnju. To su nezavršene zgrade i urbanistički kompleksi - savremene ruine preostale nakon što su se iz gradnje povukli investitori zbog zabrana usled nepoštovanja građevinskih propisa ili su bankrotirali i odustali od realizacije projekta. U ovoj kategoriji urbanog otpada, u Beogradu postoji više od milion kvadratnih metara takvih ruina vrednih više od milijardu evra koje napuštene, zapuštene i poluurušene, čekaju neizvesnu budućnost. Među njima su i kapitalna zdanja mamutskih dimenzija, poput poslovne zgrade "Rad" i poslovnog kompleksa EPS i EDB u novobeogradskom Bloku 20, luksuzan poslovni kompleks sa helidromom u Bloku 23, dva napuštena akva-parka - u Bloku 44 i na Adi Ciganliji. Centar grada ruži urbani otpad stotina zgrada čija je gradnja započeta a potom napuštena, nelegalne dogradnje i nadgradnje. Taj otpad godinama ugrožava građane i krajnje je vreme da ga se oslobodimo.