SPOMEN NA PESNIKA: Vidovdanski recital održan u Srpskoj književnoj zadruzi

TI zidu, najzad, dade krila/Da iz mraka se ovog vine/Nestvarno planu sa visine/Budućnost što je nekad bila/ Opet me prate oči tvoje/ Reč koju niko još ne shvati/Izvorje što bez vode pati/ Dve suze nikad da se spoje".

Već pet godina ovim stihovima iz pesme "Sopoćanski anđeo" započinje svečanost "Vidovdanski recital", posvećen uspomeni na Slobodana Rakitića, pesnika i nekadašnjeg predsednika Srpske književne zadruge. Bilo je tako i u četvrtak. "Vidovdanski recital" okupio je mnogobrojne Rakitićeve poštovaoce i prijatelje.

- Rakitić je u svemu bio Srbin i gospodin, a za nas je on najviše pesnik i zadrugar. Zato ga se sećamo sa pijetetom i poštovanjem. Bio je veliki zatočenik srpske književne i kulturne tradicije, najviše one osnovne - kosovske. Zato, Vidovdan - rekla je glumica Jovana Stević, prijatelj i saradnik SKZ.

O poeziji Slobodana Rakitića govorio je Đorđe J. Janić, književni kritičar i autor knjige o stvaralaštvu ovog pesnika:

- Rakitić je svoje književno stvaralaštvo sažeo u poeziji, iako su njegova književna kritika i esejistika vrlo značajne za njegov književni opus. Pre svega za tumačenje njegove poezije i njegove poetike. Rakitić se pojavio u svojoj generaciji kao inokosan pesnik. On je svojom lirikom pokušao da se poveže sa književnim istorijskim nasleđem, pre svega kada je u pitanju forma: sonet i rima. To je pretilo da bude marginalizovan, a u isto vreme dovelo je do nerazumevanja književne kritike, koja ga je u ranijem periodu svrstavala među romantičare.

Pročitajte još - Preminuo Slobodan Rakitić

Janić naglašava da se Rakitić posle zbirke "Zemlja na jeziku" približava modernizmu koji se razlikuje od spiritualizma Miodraga Pavlovića i hermetizma Vaska Pope, jer svoju poeziju sve intenzivnije vodi ka neosimbolizmu, u kome opeva tragičnu sudbinu Srba, utemeljujući se, tokom vremena, u pravoslavno hrišćanstvo.

- Time sledi misao Isidore Sekulić, da je vrhunac poezije njena religioznost - kazao je Janić. - U poeziji Rakitića vidimo ono što je drevna funkcija pesnikova, njegovo utonuće u predanjsko, kolektivno nesvesno i profetstvo. Proročko viđenje apokaliptičnih zbivanja u budućnosti. Centralna tema Rakitićeve poezije jeste tema smrti, smrtnosti, kroz koju on razrešava pitanje čovekovog življenja, življenja pojedinca, naroda, prirode i vaseljene.

Pesme Slobodana Rakitića čitala je glumica Biljana Đurović, a u nastavku ove svečanosti SKZ je uručila zahvalnice zaslužnim saradnicima i dobrotvorima.

Pročitajte još - “Zmajeva nagrada “ Rakitiću

ZAHVALNICE I PRIZNANjA

PRVU Zahvalnicu, sa motivom nekadašnje zahvalnice koju je za Zadrugu izradio Marko Murat, a bila je uručena kralju Aleksandru Obrenoviću, ondašnjem članu SKZ, dr Duško Babić uručio je Nataliji Sinanović, novinarki RTS. Osim nje zahvalnice su dobili dobrotvori Zlata Sofijanić i Ivan Lukić. Priznanje sa potpisima predsednika SKZ Milovana Danojlića i upravnika Dragana Lakićevića pripala su direktorima BAS-a Anđelku Mučibabiću i Draganu Vučičeviću.