PRIZNANjA koja stižu od esnafa imaju "specifičnu težinu", jer je uvek najvažnije ko dodeljuje neku nagradu, i društvo u kom ćete se naći kad je primite - kaže kompozitor Zoran Simjanović.

PROČITAJTE JOŠ - Zoran Simjanović: Sačuvati našu baštinu


Autor koji je svojim delima obeležio filmsku i pozorišnu umetnost, i ostavio dubok trag u muzičkom stvaralaštvu ovog prostora, 26. juna primiće nagradu za životno delo "Darko Kraljić", koju mu dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije.

Kako ističe u razgovoru za "Novosti", ova nagrada objedinjuje dva najvažnija kriterijuma, ali ona za njega simbolički ne znači da je vreme za adio i "podvlačenje crte" u karijeri.

- Već imam nekoliko nagrada za životno delo, među kojima su i one od Grada Beograda, Udruženja filmskih umetnika Srbije, a primajući ih, pored zahvalnosti, uvek sam isticao da me se tim priznanjem neće rešiti, što se pokazalo tačnim. Još radim. Isplanirao sam da se na dodeli nagrade "Darko Kraljić" čuje jedan song iz osamdesetih, u kojem pevam "Neću da odem, i neću, neću, neću...", kaže Simjanović kroz smeh.

Maratonci trče počasni krug“

A iza njega su velika dela - muzika za 68 igranih filmova (među kojima su oni koji su dobijali najveće nagrade na svetskim festivalima), 55 TV filmova i serija, više od 50 dokumentarnih i crtanih filmova, 40 pozorišnih predstava...

- Kad me ljudi pitaju kako je moguće da sam sve to napravio, odgovaram im kao Šaban Bajramović. Postoji jedan segment španske muzike koju je on otpevao u filmu "Anđeo čuvar", i kad sam ga pitao odakle mu to, a nikada nije bio u Španiji, i možda nije ni slušao andaluzijsku muziku, Bajramović mi je odgovorio: "Otkud znam". Isti je slučaj i sa mnom - znam da sam u jednom periodu mnogo radio, ali nisam pravio evidencije, osim igranih filmova. Tek kad sam počeo da digitalizujem svoju muziku, shvatio sam koliko toga ima. Najvažnije je, ipak, da se moja muzika i dalje sviđa ljudima, i da je posle četrdeset i više godina još živa.

- Kompozicije koje sam komponovao za filmove su kao moja deca - svako ima neke kvalitete, i ne mogu da izdvojim koje mi je najvažnije. Ali, izdvaja ih publika, tu ima različitih mišljenja, i zbog toga sam vrlo srećan.

Grlom u jagode“, Foto fcs

I kao što su popularne replike iz ovih filmova i danas žive među raznim generacijama gledalaca, tako je ostala da živi i njegova muzika. Ali, postoji i drugačiji primer - neki filmovi su zaboravljeni, ali se iz njih pamte samo Simjanovićeve kompozicije.

- Moj zadatak je bio da muzikom promovišem film, i zato nikada nisam dozvolio da mi se muzika koristi za reklame, bez obzira na to koliko žele da plate. Kad čuješ muziku moraš da vidiš sliku iz filma, a ne neku mašinu za veš ili deterdžent - kaže popularni Simke, koji već decenijama uživa ugled večitog, duhovitog mladića naše kulturne scene i našeg grada.

- Bez smeha nema života. To sam video pre nekoliko decenija na Pulskom festivalu - Grlić, Paskaljević, Zafranović, Marković i Karanović bili su jedina grupa reditelja koja je zajedno sedela, a smejali su se kao ludi, ne obraćajući pažnju na nagrade koje su im ipak značile budućnost. Jer, ako dobiješ nagradu, postoji šansa da radiš i sledeći film. Zato se kasnije jedno takvo društvo nalazilo u "Beo-zoo vrtu", a i sad se nalazimo, kako u vrtu, tako i na jednom splavu, i smejemo se do besvesti. To nas održava u životu i podmlađuje, mada to s podmađivanjem ide najteže - kaže kroz smeh, ističući da bi njegov životni put bio isti, čak i kada bi mogao da vrati vreme.

- Uvek sam išao grlom u jagode, jedino što sam imao sreću da ne zalutam u neku slepu ulicu. A to je najvažnije - kaže Simjanović.

Sjećaš li se, Doli Bel“

NEZABORAVNI PEČAT

SIMJANOVIĆ je utisnuo nezaboravni pečat kultnim ostvarenjima "Grlom u jagode", "Specijalno vaspitanje", "Miris poljskog cveća", "Nacionalna klasa", "Petrijin venac", "Sjećaš li se, Doli Bel", "Maratonci trče počasni krug", "Balkan ekspres", "Otac na službenom putu", "Lepota poroka", "Sabirni centar", "Tito i ja", "Tango Argentino", "Bure baruta", "San zimske noći"...

ZA SANDUK

SIMJANOVIĆEVU karijeru krase i dve Zlatne arene u Puli, nagrada na festivalu u Monte Karlu, Kristalna prizma AFUN-a, Global Short Film Award, koja je u oblasti muzike u rangu Oskara...

- Nagrade i ordenje su uvek potrebni da bismo koliko-toliko pokazali da te je neko prepoznao, sagledao tvoj rad. Ili, da ti ih bar stave na sanduk!