ŽIVIMO u vremenu u kojem umetnici nisu ono što su nekad bili, nemaju ulogu kakvu su imali. Vrlo je mali broj zemalja gde umetnici i njihova javna reč imaju značaj i ugled kao nekada - kazao je reditelj Emir Kusturica, koji je sa ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem u utorak bio domaćin okruglog stola "Umetnost u vremenima krize i ratova: Pogled iz današnjice" u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovaj okrugli sto, u organizaciji Ministarstva kulture i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, bio je centralni događaj trećeg "Beogradskog kontrapunkta" koji okuplja umetnike i mislioce iz celog sveta. Pred punom salom Kinoteke svoje viđenje o vezama umetnosti i ratnih sukoba izneli su gosti iz Irana, Kine, Rusije, Švajcarske...

Po rečima Kusturice, umetnost uvek dovodi do boljeg razumevanja, ali "sada živimo u vremenu video-igara i takozvane naučne kulture".

- Ukidanje bioskopa kao emocionalnog izraza i dovođenja ljudi u sferu gledanja u telefone i ekrane skoro je uništilo filmsku umetnost. Na sreću, postoji književnost, ali na nesreću sve manje ljudi čita, a sve više piše. Nalazimo se u vrzinom kolu i pred velikom promenom koja će, verovatno, doneti neki novi kvalitet. Ne treba biti pesimista - kazao je proslavljeni srpski reditelj i dodao da smo "prećutno pristali da odustanemo od umetnosti". - Veza između čoveka i umetnosti prekinuta je burnim tehnološkim razvojem. Ceo svet stoji na raskršću, a nema svog Mikelanđela ili nekog svog filozofa da mu ukaže put.

PROČITAJTE JOŠ - TREĆI "BEOGRADSKI KONTRAPUNKT": Umetnost i rat

Pozdravljajući učesnike skupa, ministar Vukosavljević je poručio da je kultura "mesto gde se civilizacije, društva, narodi i pojedinci mogu ne samo sresti već i razumeti, a kada se razumeju onda mogu da žive zajedno".

Na medijsku trpezu, koja je prema Vukosavljevićevim rečima, "prepuna industrijske i GM hrane", odnosno, kontaminirajućih sadržaja treba izneti i "zdravu ponudu" kulture i istorije.

Emir Kusturica

Kineski pisac Džang Đićijang je primetio da je Kina, kao i Srbija, "izrasla iz pepela rata" i dodao da je njegova generacija o rodoljublju učila, pored ostalog, i iz filmova "Most" i "Valter brani Sarajevo" sa Batom Živojinovićem.

- Umetnička dela na temu rata nemaju cilj da govore o mržnji, krvavim sukobima, već da upozore ljude o razlozima. Moramo da govorimo o onom najružnijem i najtežem, jer ako ne prođemo kroz tu "mračnu šumu" nećemo videti i znati da cenimo sunce - poručio je Đićijang.

Iranski pisac, reditelj i scenarista dokumentarnih filmova Habib Ahmadzade primetio je da je njegovo iskustvo o ratu i umetnosti drugačije jer je on "jedini učesnik skupa koji je osam godina ratovao".

- Uverio sam se na ličnom primeru da je to nešto drugačije od onog o čemu se piše i shvatio sam da je važno da ljudi i u ratu i u umetnosti budu ono što jesu - kazao je Ahmadzade.

Srpski esejista, pisac i prevodilac Slobodan Despot, trajno nastanjen u Švajcarskoj, našalio se da je ovaj skup "kao skrojen po njegovoj biografiji".

- Da nije bilo rata i krize ja ne bih postao pisac i 2014. objavio prvi roman "Med" - kazao je Despot i nastavio... - U avgustu 1995. izbrisana je postojbina moje porodice Despot u Krajini. Od tog dana sam se pitao da li će neko sačuvati pamćenje o tim ljudima, o toj maloj srpskoj civilizaciji, da sve to ne nestane.

Neko mu je, kaže, onda ispričao priču o pčelaru koji je ostao iza tih ratnih linija i opstao sam. Pomislio je da je to odlična simbolička priča i da treba da je napiše i ostavi, ako ne drugima, onda makar svojoj deci.

- Tada sam shvatio da pisana reč, ako dira u srce, ima mnogo veću snagu i domet.

Despot kaže da živimo u vremenu u kom umetnost predstavlja prepreku tehnologiji koja "uprošćava sve".

- Ovo je vek menadžmenta i tehnologije. Oni koji danas još veruju u istoriju, svoju posebnost i svoj identitet, smetaju menadžmentu. Taj menadžerski način mišljenja nas kao ljude od kulture, ljude od pamćenja, jednostavno prezire.

Po rečima Muharema Bazdulja, "danas se ratuje gore i odvratnije nego ikad".

- Više nije pitanje da li će se voditi ratovi, već kakvi će biti. Poruka umetnicima, ali i svim ljudima je, kako je rekao Peter Handke, "ne čekajte novi rat da biste postali duhom prisutni" - kazao je Bazdulj.

Učesnici skupa na kraju su potpisali zajedničku "Beogradsku izjavu", u kojoj su podvukli da "kultura zna da istina nema samo jednu stranu, da ne osuđuje nego nastoji da razume".

German Sadulajev

VETERAN-DEZERTER

POZNATI ruski pisac čečenskog porekla German Sadulajev kazao je okupljenima u Kinoteci da je i on učestvovao u tri rata - kao veteran-dezerter!

- Tri puta sam imao mogućnost da uzmem oružje, ali sam odbio. Kada si pripadnik jedne nacije, onda je jasno koju ćeš stranu izabrati, ali kada si, kao u mom slučaju, poluhrišćanin a polumusliman, kako da odabereš stranu? Ne ponosim se što sam dezerter, osećam se kao izdajnik, ali bih opet napravio isti izbor.